Ženski svet

нос треба чисто држати; у води растворити мало соли и соде па грготати; често зубе прати, рђаве зубе извадити. Врат прати ладном водом за време кад није зараза. Сваки случај диФтерије треба, ако је могуће, одмах бактеријолошки испитати. И то да раде за то способни, као и код испитивања колере. Сваког болесника диФтеритичног ваља одмах оделити, или у засебну собу, или у болницу. Још се препоручује, да се против диФтерије олтују* сви из околине болесникове, а особито деца. Исто тако и читави разреди школске деце, где је био * Против диФтерије ее одтује у најновије доба серумом, кога су изнашли Немад Беринг и Француз Ру (Roux). О овом серуму ће бити у идућем чланку говора. У Новом Саду.

случај ове болести. ДезинФекција се има код сваког случаја диФтерије обвезно спровести, и то се има дезинФицирати болесник, соба у којој је лежао, и сви иредмети што је употребљавао. После издржане диФтерије не сме се болесник ни с ким дружити, а особито не сме дете у школу ићи, док се бактеријолошки не докаже, да су бацили нестали Онда се има дотични у топлој води окупати и сапуном добро опрати, и обући чисто рубље и хаљине. За време заразе треба да све новине доносе поуке о овој болести. То су изреке чувеног немачког науче њака Лефлера , које је он јсш тамо онширно протумачио. Он је говорио у име немачког одбора. Ла, —.

ЛАСТИ.

„Ој, куд летиш тако, птицо моја мила, Куд си тако брзи унравила лет ? Што уморна своја не одмориш крила? Зар у овом крају више ти не годи, У чистоме зраку, у златној слободи?..“ „Не годи ми више, сад ми добро није, Овај крај Ry драги оставит’ што прије, Та ја летим у свјет, у далеки свјет...

„Ал' хоћеш ли опет кадгод доћи нама, Кад оживи гора и замири цвјет? Да нас опет сладиш са твојим пјесмама?. . . Хоћеш доћи, ласто, јер можда ће веће И мом роду тада синут прамаљеће ? . .“ „Доћи ћу вам тада, нек ти бриге није, Ал’ сада вас морам оставит’ гато прије, Та ја летим у свјет, у далеки свјет!

„Та сада ће овдје све се измјенити Сад ће завладати лед и вјетар клет, Зеленила милог више не ће бити, А голо ће грање снијег покривати Мртвијем ће санком сва природа спати, С тога мени више овђе добро није, Овај крај ћу драги оставит’ што прије Та ја летим у свјет, у далеки свјет!...“

Свет. Ћоровић.

МРЦИНА.

Ш" n| дође једнога вечера до каппја некога града и носла напред своје 1 ученике да сиреме вечеру. Он, гоњен да чини добро, пусти се кроз улице до места, на ком беше трг. Ту виде он у куту неколико скупљених лица, која посматраху један предмет на земљи; и он се приблтки да види, шта би то могло бити.

(Гроф Лав Толстој.)

То беше мртав пас, са узицом око врата, којом као да су га вукли кроз блато. Никад ствари грђе, нечистије, гадније за очи људске ! И они, што се налажаху око мрцине посматраху је гадећи се. Пи! учини један и запуши нос. Ово кужи ваздух. Колико ћемо времена још морати

150

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10