Ženski svet

НЕКЕ ЗНАТНИЈЕ ЖЕНСКЕ.

Саопштава Љ. Л—ћ.

Кисторији човечанској ретка су славнија женска имена. То је отуда, што је женскиње већином било у иотчињеном положају. У опћим, јав(Ш* ним иословима само су мушки имали Д удела, а задаћа женскињу била је чување дома и неговање деце и уз то помагање мушкима у лову, риболову, зготовљавању хаљика, прављењу колеба, нрибирању плодова за исхрану и др., што се у дому и око дома имало радити. Из са ветовања о онћинским, племенским, државним стварима женскиње је било искључено, те се на том нољу није ни могло у тој мери истаћи, као што су могли људи, којима су ]авна поља била ириступачна. Па ипак, чим се где појавило мало слободе, да је и женскиње могло имати удела у опћим стварима, увек се налазил таких женских, које су засведочиле, да и женскиње има подобности за рад на јавном пољу. је у Атини за доба Периклова цветало оно славно доба за вештине и уметности, и јелинске женске су се одликовале у одушевљавању за тај лепши живот и у помагањем истом. Периклова жена, као нредставница тог кола женскиња, и данас се сиомиње у историји са гих својих врлина. Хришћанство и ширење његово највише су бага женске помагале. Франачког краља Клодвига наговорила је женска но имену Клотилда, да прими хришћанство; друга женска, Берта, обратила јекраља од Гента. У Русији је прво примила Хришћанство и то православно Олга, жена кнеза Игора у X. столећу. Њен иример је носле утецао и на њенога унука, кнеза Владимира, да прими хришћанску и то баш православну веру. Познато је, да је Владимир био послао носланике у Рим и Византију, да испитају, која је вера боља. Посланици, који су отишли у Византију, били су занети ленотом обреда верских, али је инак колебање Владимирово највише решио пример кнегиње Олге. „Да није грчка вера боља“ рекоше његови бојари *то твоја мајка Олга, нај-

мудрија од свију смртних, не бп била мислила на то, да њу прими. (Истори ја Русије од АлФреда Рамбанда.) Тако је било и у многим другим државама, да су женске биле прве, које су хришћанство примиле и шириле. Тео Фанија, родом Византинка, славна немачка царица, умела је спојити телесну са душевном племенитошћу, енергију карактера са женском благошћу, частољубље са савесношћу, те је, тим врлинама обдајрена, учинила својој држави врло много добра. (В. „Женски карактери у старој Византији“ од Т С. Виловског „Стражилово и 1893.) Римљанка Ветурија, која се баца пред ноге сину своме Кориолапу нрво њу да убије, па онда да разори Рим, спасла је овај град. Мара, кћи Ђурђа Бранковића, царица турска, учинила је српском народу врло много услуге. (В. расправу Ст. Новаковића о том у 174. св. „Летоииса и Матице Српске.) Могао бих споменути још доста овако славног женскиња, али довољно је за сад, већ и ово неколико примера за доказ, да и женскиње може користити оићим ства рима. То се иарочито у данашње дане, кад је дух слободе и жеискињу почео да отвара )авна ноља, све више и више може видети Друшгвени живот таласа се са великимукрштавањем. Поничуславни људи, дешавају се велика дела, али при многој значајнијој појави може се у добром смислу рећи она Француска „eherches !а femme“, т. ј. тражи женску. Женскиње сад постаје од некадашњег роба ва кап Фактор човечански, и при многом јавном раду ради упоредо са мушкима. У страним књижевностима може се наћи доста расправа о ноједииим знатнијим женскима, које су постале знатне са својих душевних особина, и занимљиво је читати низ оних догађаја, који су се де шавали под њиховим утецајем, и које су често баш оне саме изазивале и удешавале. Већином без оружја и крви, кад лепотом и дражима, кад ванредним оштроумл>ем и

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 3.