Ženski svet

здравици, наручио две литре вина, а наш певач поче : Вина амо крчмарице плава Из бурета нц ком мачак спава... Браћа се накресала, но природа није једнака у сваког. Неки се навукао, други је угрејан, а неки опет „ољољан“. Ови угрејани се гуркају, намигују један на другога, нуде оног пијаног да достигне још већи степен и певуцкају: Браца Марко испио, своме другу напио, Пи, пи, Јово друже, на тебе се жене туже Да си слаб пијанац Тебе ћемо у подрум на ланац ! $ Ту су и свирци! И ма да се господа хвале својом самоеталношћу у родољубивим здравицама, ипак су „циге и сада господари. Чуј га само како иева: Сви су сви су, ал’ ко Мирко нису, Сви на страну Мирко на мејдану! Мирко ће наградити „уметника“, који га је у песми обесамртио и да му Форинту, а „уметник* наставља: „Мирка Фале све до миле воље Ал наш Јова уме много боље !“ Наш Јова да не би остао под срамотом извадио и он Форинту и дао. Понуди

(Свршиће се.)

му сутра какву корисну књигу да купи, он ће те одбити! То њему не треба, нема новаца за избацивање! Он с поносом иеким спомиње свој докторат чутурологије, своје „членство а водомрзећих друштава и „винопијаница!“ ит. д Један устао да здрави, али нико ни да га чује. Оад је република! Вино се заиоведа, свирци пију а један се братац извалио на једну, други на другу страну. Онај опет певуши: А што пијеш кад ти шкоди, Ко ће кући да те води! Ено три чаше леже на поду, нису разбијене, али ће их наш добри „бирташ* наплатити, као да су разбијене. Па има и право. Он их није тамо оставио, а што не може да нађе где је дао, он тражи да се то наплати. Ту их и зора затекла. Са лица им читаш ужасни умор. Бледо оно лице баца те у бригу а уједно ти пружа слику њихова унутарња здравља. Тело је измучено, оно здравље, које треба да га краси уништиле су те ноћи, које он са неким поносом спомиње.

дописи.

Сомбор. (Освећење заставе српског певачког друштва у Сомбору.) Јануар 15. године 1895 забележен ће бити у историји сомборске српске (црквене) певачке дружине, као дан свечани. И ма да је тај дан веома свечан био, ипак је са том свечаношћу у тесној вези маниФестација нреголеме туге исте певачке дружине У горе речени дан свечано је освећена застава српске дружине сомборске, коју је заставу истој дружини подарила племенита госпођа Меланија Вукићевићка, супруга великог педагога нашегВисокоблагородног госиодина Николе Ђ Вукићевића, за спомен своје неирежаљене кћери Сиде, која је прошле године 3. Фебруара преминула, и која бејаше најодушевљенија чланица номенуте певачке дружине. У недељу 15. јануара, у јутру око 9 часова бејаше скун чланова певачке дружине, као и осталих на ту свечаност нозваних гостију, у великој дворани православно српске црквене општине сомборске Одавде сви сакупљени под поклоњеном заставом отидоше у св. Ђурђевски храм на свету литургију, коју служише саборно

три свештеника са ђаконом. На кору је врло лепо иојао мешовити лик певачке дружине. После свете литургије било је свечано мало освећење воде, које обавише шест свештеника са ђаконом и после овога свечано би освећена поклоњена застава и на њој се налазеће иконе. На овом свечаном богослужењу ирисутан је био цвет интелигенције наше и многи остали народ. Из цркве отишла је под освећеном заставом певачка дружина са својим гостима натраг у општинску дворану, где је одржана свечана седница иевачке дружине. На овој седници учествовало је многобројно грађанство, особито пак госиође и госиођице указујући и тим путем своју љубав и поштовање према покојној Сиди. У овој свечаној седници прочитано је било писмо племените дароватељке госпође Меланије Вукићевићке, у коме она изјављује, да дарује заставу ту певачкој дружини за спомен своје нремиле и у цвету младости иреминувше кћери Сиде, и умољава дружину, да примивши исту, сећа се вечито своје одушевљене и ревносне чланице. По нрочитању иисма скупштина на предлог за-

ЖЕНОКИ ОВЕТ Бр. 3