Ženski svet

живот.

(Аполог са шведског.)

Једном нриликом, када се птице довољно напеваше, наступи дуга тишина, коју најпосле прекине (финка) зеба, која као прави филозоф погледа на своје друге и запита: А шта је живот? Све тице задрхташе на то питање, а малена пиница одговори : Живот је песма. Није, то је борба у мраку рече кртина, која на једанпут у тај мах промоли главу из земље. А ја мислим, да је живот развиће рече пупољак ружин, и отварајућп своје цветне листиће на радост лептиру, који га пољуби и за тим рече: Цео живот је уживање и наслада. Боље га назови лепим летњим даном, који брзо пролази засукну малена муха, која туда пролете. Ја ништа друго не видим осим великог и тешког труда, жалише се мајушни мравак и усиљавајући се да скине с леђа сламку, која беше за њега врло тешка. Само сврака смејаше се, да би сакрила своје умно сиромаштво. Опће негодовање изазвано таком лакомисленошћу, врло је лако могло довести до свађе, да није у тај мах почела падати киша, која тужно иромрмља: Јарковац јануара 1895.

Живот ништа друго није, до ли вечите сузе. Сви се варате рећи ће орао, високо летећи по ваздуху живот је слобода и мужаство. Међу тим настуии ноћ и практично расположена зимовка (Gimpl) нредложи свима да иду спавати, и ноћни ветар тихо прошапута међу лшпћем: Живот је сан. Тиха се (нојца) ноћ спустила на целу околину аза тим се поче приближавати зора, када ученик угаси лампу у својој усамљеној собици и са уздахом ускликну: Живот није ништа друго, до ли гакола. Међу тим младић вратив се са шумне теревенке жаљаше се у срцу своме : - Живот је бесконачна жеља, коју никад не могу испунити. То је вечита тајна, проговори шумно јутарњи ветар. Одмах за тим ружичаста светлост појави се на небу, и разли се„ целом хоризонту, те обасја својом светлогаћу врхове лиснатих дрвета. А када је јутро поздравило пробуђену земљу васелену, снажна химна загрме но васколиком свету: Живот је почетак. С руског Ђ. пл. Бота , парох.

Д ОПИС.

Даљ. Одушевљење, деловање за проеветни нанредак народни свакако је већ код нас мушких леп знак пробуђене свести народне, већег стенена интелигенције, племенита срца и карактера, но колико је тек узвигпеније родољубље тек онда, кад му је извор осетљиво, племенито срце женскиње. Ми Срби можемо се данас баш у том погледу поносити са нашим Српкињама. На просветном и добротворном пољу Српкиње наше са својим добротворним задругама развијају данас обилат рад. Српску школу, српску сиротињу, ђачки подмладак пригрлило је наше женскиње себи, те оним жаром и одушевљењем, које је само нежном женском срцу својствено, унапређује нросветне интересе народа нашег и

врши свој добротворни позив. Небројено малих Српчића, којима дарежљива рука задругарица омогући полазак школе, небројено Српчића и Срикињица, коју сирочад заодену милостива срца наших задруга, спомињу захвално у својим молитвама добротворке своје. Па како одушевл>ено, рецимо баш мушки стаде на браник свссно женскиње наше у оно критично доба, кад нам противннци хтедоше у корену да сатру језик и име народно, кад тако рећи из крила материних хтедоше отргнути малу Сричад не дајући, да их мајка матерњем језику научи, да их у раној младости већ српском песмом оснажи, српским духом однегује. Оснивањем забавишта, и помоћу својих добротворних задруга сузбило је

ЖЕПСКИ СВЕТ. Бр. 5