Ženski svet

Покушаћу да то јаснијв и потпуније нрикажем. У опште се каже ; да је дете без оца у пола сироче; а без матере готово сироче ! Колико истине лежи у овим речима ! Дете, које без матере остане, па ма то било и у највећем богатству, зацело је сироче! Шта ће отац да ночне са децом ? То нам се питање и нехотице намеће. Тек се у том несрећном случају види, шта вреди добра мати и домаћица ! Људи их по већој чести не знају, или неће да знају, колико тај домаћи посао труда и бриге стаје ; иа и ако i‘e жени могуће да бољу послугу има, с тим је и брига око чељади већа. Колико главобоље стаје само домаћицу готовљење јела ! Ова се сваки дан мењају, па и та промена мора да је подесна по мужа, децу и сроднике (ако се у кући налазе) ; јер што један члан иородице воли то не воли други, па онда муж обично жени уручи извесну своту неваца с којом она мора да изађе на крај. Међу тим добро знамо, како се мењају цене вариву, месу, воћу и другом смоку према годишњим временима. Муж захтева, да је укусно и добро и замера, ако му ово или оно јело још није изнела на сто. Кад она примети да истим не може то да учини, онда може на сигурно рачунати, да ће видети иаоблачено лице у свога мужа. Како ово све мајушно изгледа, што сам навела; а баш у тим ситницима и лежи противност, која између маћехе и насторчади постоји. То и јесте прави узрок њихове несугласице; али не само у том, него у стотинама других прилика лежи узрок њиховог неспоразума. Често се мисли, ако маћеха нема своје рођене деце, да је онда стање деце из првог брака боље. Али није ! Дете у њој гледа само маћеху и ништа друго Зна оно добро, да је то њему туђа жена па по његовом мишљењу. а још више по доказивању од стране родбине и суседа, који су се постарали, да по традицији, ако већ не по убеђењу, дете увере, да она нема осећања ни милоште спрам њега. Још од првог дана гледа оно у њојзи свога ненријатеља.

Замислите сад положај једне маћехе! Ако је од куће и најбољу намеру за бољитак и напредак те деце собом понела која вајда ! Још ако је муж на жениној страни, онда је и Боже номози; ал ако деци. држи страну против ње, онда нека је Бог сачува! Човек вршећи своју дгжност, по читав дан није код куће, па је природно да не зна, шта у кући бива. Човек је гост у кући на долази само на готово. Маћеха, као домаћица те куће, мора да се за све стара. Рецимо, она ради нешто у кухињи или у соби; пасторчад се на пољу играју и једно од њих падне и стане се дерати. Маћеха или није чула дреку, или можда не би баш ни за своје рођено дете због сваке маленкости истрчавала; али сусеткиња или служавка су већ пред дететом рекли : „Да је њено, како би дотрчалаЈ- Дете тај отров удише сваки дан у себе. Маћеха упозорава, поучава и прекорава своју пасторку, као што чини, или као што би и са евојим рођеним дететом чинила, пасторка то друкчије схваћа. Она је њојзи узурпаторка и од прилике овако о њој мисли : ~Да је моја права мама жива, ја бих сад све смела радити, она не би оцу све казивала што сам радила, да ме псује и туче, могла би јести што хоћу и кад хоћу, имала би увек лепих хаљина ане овако закрпљених а ит. д. Она сирота не зна, да би и њена рођена мати иста била, А ко би јој то и представио, кад су сви против маћехе? Друга пасторка опет ако је одраслија, једва чека да отац кући дође. па да се с њим у собу затвори и да му се тужи против маћехе, да му каже, како она то торанство не може више да поднесе. Она је, вели, тера да ради овај или онај nocao у кући, за који она воље нема. Ако је чешља, оиа је хотимично чуиа; даје јој мање и лоше да једе и т. д. Може бити, да би она све то и код своје матере, особито строге матере подносила ; али јој никад не би ни на ум пало, да се оцу тужи ; бар не би јој рђаву намеру подметала. 130

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 9