Ženski svet

Како ли нам у јасним бојама износи писац садањи живот и начин мишљења француског радника. „ЈБуди читају ; али шта читају ? ЈеФтине новине,. а међу таким новинама има их које шире демагогију и нихилизам. Оне тумаче сељаку да је њихов непријатељ црква. Сељак из тога изводи да је свештеник лажа, а вера само обмана ?“ А мало даље вели : „Његова жена, угледајући се на њега, баца шарено сељачко одело, и купује неке накараде у модним дућанима, у којима је, свечано обучена, као каква додола. Она има и свој салон, из ког не излази никад, бојећи се да не испрља своје лепе сукње у авлији кућевној. Неће вам она ни на њиву, ни у шталу. Она већ није сељанка, а није ни варошанка, него права наказа варошка. Криво ми је, ако помислите да сам ја пријатељ ових нових нарави. “ Зар се неби ове речи, особито оне које се односе на женске, могле тицати и напшх српских прилика ? Зар нагае саљанке нису већ сасвим оставиле оно наше лепо народно одело, па се облаче у такозвано Француско, мајмунишући, наравно без сваког укуса, отменијим дамама. Имао сам више иута прилике видети у дућанима где купују сељанке своје одело, како им трговци намећу оно што већ нико неће да кугга, што већ више није „по моди“. Ту им саставе за једну хаљину све могуће боје, да једна другој очи вади, тако их надодолишу, да из трећег сокака дречи. И то оне са таким бтрахопочитанијем носе у своје село, да су тако што ново пазарили, као кад каква моде-дама штогод из Париза добије. Како они у своме мајмунисању све даље и даље иду, да наведем само ово. Бавећи се у једном месту, викне моја домаћица једну таку накинђурену сељачку девојку, која је баш туда пролазила. А где си била ? Била сам код „трукерке". Ваљда хоћеш што да везеш ? Та хоћу да везем „псец“ на кошуље. А зар и ви носите већ „псец“ на кошуљама ? Е. па да богме, не дамо се ми фрајлама. После тога ми моја домаћица протумачи, како су дотле носиле српске сељанке горе узицом везане кошуље, а сад су то изоставиле, већ и оне носе „псец“ и тиме се у велики трошак бацају. Да се вратимо опет овој књизи. Женска доброчинства то је иредмет, у овој књизи сретамо. И кад женске врлине узмемо у обзир, без сумње ћемо међу прве метнути доброчинство. Јер је женска „срца милостива“. Колико женских доброчинстава има у данашњем свету и данаптњем друштву, која раде нечујно, тихо, те ублажују боле и утиру сузе сиротињи. Има дабогме и таких људи (па и жена) који своје доброчинство неће у тишини да чине, неће да у тајности остане, него хоће за то да се славе. Задруге и друштва добротворна опет измишљавају разне начине, како би могли до што веће своте новаца доћи, да могу више чинити добра. Но тамо у пишчевој домовини, као да претерују у приређивању забава у корист сиротиње, кад он на то вели : „Али кад се да један бал за сиротињу, иа бал стане педесет хиљада динара, а сиромасима донесе пет хиљада, ја се питам, за кога је он дат ? Ја видим, да се ту људи забављају, да се ту изнесу прекрасне нове хаљине и да се у новинама све то хвали за леиоту u доброчинство; али ја не признајем да има ко права узети посвећену Фирму сиромаштине па њоме покрити сва ова уживања, и кад иогледам на ‘све ове сјајне сале, ја помислим на таван, који одатле неће добити ни кришке хлеба. Не треба да терамо комедију са љубављу према ближњему ; то је недостојно.“ Како ли се тек друга једна изрека пишчева може на свачије прилике, дакле и на наше применути, где вели : „Мудрост свих народа гласи да : Нико не даје оно што нема. То је погрешно. Баш они, који немају ништа, дају највише!“ Кад би наш народ упоредили са другима овде, нашли би, да се он у имању бар од осталих не разликује, ако није случај, да је нешто у том и заостао. Па који се може сравнити у доброчинствима, које је народ даровао са нашим ? Ту баш човек мора рећи, да који ништа немају дају највитне.

132

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 9.