Ženski svet

Моје најмилије.

т . . Ј"ЖI ило ми je мирно Јутро у нролеће Tl* лад се младо сунце стидно осмехива, Нежно целујући мирисаво цвеће, Што joui у пупоЈБку своје чари екрива. Миле су ми дивне песме тугованке, Што их млађан паетир у ливади иоје ; Жељкујућ’, да еунце сађе на заранке А он да загрли што пре драго своје.

Мили су ми часи ноћи тајновите, Кад прохладни ветрић сред дубоког мира Кад кад лако дирне липи гране вите Пе тек кроз њих сине зрачак из свемира. 0, на белом свету милина је сила Ал за мене тек је најлепша од свију Она суза, душо, што је измамила Туђа тешка боља теби из очију! . .

Гавра В. Гојковић.

ЗАБАВА.

ВЕРЕНИЦА.

По немачком посрбио Живјете.

Седео сам са својим старим иријатељем крај чашице руменике. Не.знам како се новео разговор о верности женскиња, доста то, да сам по обичају напао свом снагом своје речитости —на женски иол. У средини говора пр кине ме мој пријатељ. Човече! Немој их тако нападати! Чуј моју историју, зиам да ће те о иротивном уверити Осам година био сам верен са мојом Софијом. Због оскудног стања нашег нисмо могли пред олтар стугшти. Можеш мислити, како се осећају двоје, који се искрено љуб ј а поред свег тог не могу се узети. Покушавах свакојако, но не могах до сврхе доћи. На послетку одлучим се, да одем у свет и тамо срећу покушам. Што сам намислио, то и учиним. Онростим се са мојом веренином са речима: Идем да прибавим гњездо за нас двоје; а кад ово буд готово, ја ћу те звати, да и ти дођеш. Сретно сам прешао море и дошао у мени непознату земљу у туђ свет. Првих дана тешко ми је било, п; ипак стегнем срце, само да до сврх- дођем. Ступим као нрост радник у једну Фабрику. За неколико десетака наднице радио сам најтеже послове, а кад год би ме снага издала, помислио бих на моју вереницу те бих онда окрепљен иосао са новом енагом наставио.

Вредан сам био. Радио сам као мрав а ненрестано сам нггедео. Новчаник који, сам иа врату обешен носио, пунио се заштеђеним новцем. Још једну годину, овако марљиво радећи, стећи ћу лен новац, а онда те осећаје не могу онисати. Година прође а и друга за њом. Написао сам нисмо мојој вереници. „Гњездо је готово ! Дођи ! “ Остаде само да нисмо и новац за нутни тротак пошаљем. Мрј драги! Не знамо, шта носи ноћ а шта дан ! Пун паде одем к иадзорнику, да га замолим за отнуст, да писмо и новац на ношту однесем. Надзорник се налазио у одељењу где је строј. Отворим врата и крочим у одају, у тај мах осетим јак удар, чујем праску, а за тим паднем. Шта се после догодило, нисам знао. Кад сам к свести дошао, осећао сам јак бол, ништа нисам видети могао око мене је владао мрак густа номрчина. Лежао сам у постељи, иокушам да се дигнем, али у залуд, снага ме је издала, умирим се. У том чујем тих ход Ко је? занитам нагло. Ја сам лечник! одговори тих глас. Где сам ? Умирите се, пријател>у! Је ли иоћ ? Јесте беше кратак одговор.

156

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.