Ženski svet

гласно куцало, кад погледах на оне беле кућице 7 међу којима она станује. Беше вече. Полумесец се још не указа на лазурном своду небесном, те нам пут осветљаваше светлост кроз малене прозоре. Кад сам се упутио мом остављеном стану 7 видех да супрозори необично осветљени. Безброј свећа осветл>аваху поједине делове здања. Тргох се а лице ми обузе хладан зној. Ово је свадба 7 помислим у себи 7 или је какав самртник 7 за меје свакако тужно. Жељно 7 а уједно стрепећи отворим давно позната врата. Мноштво гостију већином мушки испуњаваше дворану. На дугом столу у сребрним светњацима гораху свеће 7 неописану светлост бацајући по дворани. Тамо сеђаше Љубица поред свог оца 7 у белој одећи 7 а смеђе јој власи зелен венац обухваташе. Лице јој беше бледо и тужно а ситан низ биесра 7 што јој лежаше на белом врату 7 изгледаше ми као слеђене сузне капље. Кад сам ушао 7 лице јој обли жарка румен а за тим самртно бледило. Дружина беше помамна. Крв ми се ускомегаала 7 мозак ми је запламтео 7 поглед ми брзо прелете целу дружину. Не беше ми тешко схватити смер ове дружине. Отворим усне 7 хтедох да проговорим 7 али ми речи застадоше у грлу. Погледам на Љубицу. Она баци на ме поглед пун строгостњ, забране и утехе. Разумео сам је 7 те се покорих наредби. На многозначајном сам погледу прочитао ове речи: Кути 7 све ћу ти ово протумачити. И ја ћутах. Не могах докучити значај оних погледа 7 с којима се морадох састати. Један ме је подруглшво гледао 7 а други ме је као демон мрачно 7

лукаво мерио. Ти ме оштри погледи растужише. Као у сам пакао да сам догаао, где ђаволи дивл>им 7 лукавим осмејком дозивају нову жртву. Дадоше ми кристалан пехар 7 нануњен мирисавим вином. Домаћин ме са светлим очима понуди да седнем и да пијем. Ми овде 7 рече 7 славимо прстен моје ћерке. Радујемо се 7 што и ви учествујете у овој свечаности. Ево младожење. И показа ми Србина 7 страшна погледа. Узмите пехар 7 и пите у здравље младенаца. Живела моја деца! Живели брђани. Живели! узвикну дружина и испразнише чаше. Ја свој пехар до дна искапим. Живео! повика неколицина 7 необично загрејани7 а уједно са суседима прозборише неколико речи 7 које ја не могах разумети. Срећа живима 7 а покој душама мртвих! продера се човек од својих тридесет година 7 ком се очи ватрено окретаху и севаху у дупљама. Пст 7 пст! рекоше остали, опомињући га на ћутање.' Вино му је занело главу! опази један младић са еаркастичним осмејком. Не чини ништа. Пимо. Чаше зазвечаше у дворани а затим их испразнише. Осећао сам умор од |многог пута, Тако 7 оделивши се од остале дружине, нраћен многим погледима 7 повратим се у евоју одају. Ова се одаја отварала из дуга ходника 7 који јеу више одаја водио и исто тако вратима се могаше затворити. Моја је одаја од осталих одељена била са два прозора 7 на којима беху решетке. (Наставиће са)

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

~Годшнњак“ учител>ског удружења у Крал>евини Србији за 1894—95. г. Год. I. Уредио Н. М. Чолаковић учитељ. Београд. Штампарија Петра К. Танасковића 1895. ХП. издање учитељског удружења, Учитељско удружење вол>но је да од сад издаје сваке године овакав годишњак 7 у коме ће приказивати целокупан рад учитељског удружења. Ми поздрављамо ово подузеће и радујемо се иепрекидном напредовању наше браће учитеља из Краљевине Србије. Изигаао је 16. број „Босанске Виле“ са овим садржајем: Пјесме: ***, од Ј. А. Дучића. ' Х : Д 7 А. Р. Шантића, Роб 7 од Мир-Мира. Њој 7

од Михајла Милановића. Старо питање, од Стева Ц. Бешевића. Приповијетке: Четири жеље 7 бајка од М. Обр. Свирачи 7 ириповетка од Сержа. Божја воља 7 одломак 7 из путописа j Ђ. Јовановића. Поука: Др. Милан Јовановић-Батут7 са сликом. Из историје српске књижевнссти. Прилог познавању српеких наредних игара 7 од П. Б. Николина Санскрита 7 студија Јована СтеФановића-Виловског. Српске народне умотворине: Марко 7 Милош и Реља траже прибојишта од сриског цар-СтеФана 7 из збирке М. Б. Кордунаша. Слуга надмудрио три цара 7 нар. прича из збирке Н. Т. К. ЈГистак. „Босанска Вила,“ излази у Сарајеву два пута

Вр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ

159