Ženski svet

карактер неодређене чежње него речима ириказује одређене аФекте као такве, које човек осети у свету онога што је бескрајно. Ко хоће да сазна што више о музичкоисториским Фактима, која допиру до са iaiuљости, томе нека су прспоручена музичкоисториска предавања Вилхелма Лангханса и музичке историје Наумана, Рајсмана и

Домера. Ту ће наћи зрео суд о матадорима новије талијанске и Француске музике и тачне инФормације о романтичарима: ТТТнору, Веберу, Маршнеру, Менделсону и Шуману, о Мајерберу и ЈТисту, о новом оперном правцу Рихарда Вагнера, и о великим комиозиторима песама, о Шуберту, Роберту Францу, Корнелијусу и Брамсу.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА.

Као што се зна, пророци су живели пре Христа и они су у оно доба били најученији људи; ал били сууједнои велики родољуби, па су свом снагом радили, особито јудејски пророци, да се у народу очува једнобоштво, или поштовање и веровање у једног и истинитог Бога, јер је у оно доба скоро међу свима старим народима владало идолоноклонство или многобоштво. Суседни народи привлачили су примером својим и јеврејски, једнобожачки народ, те су и они час по падали у идолопоклонство, а пророци су речитошћу и чудесима божијим отвраћали га од те заблуде. Но од свију пророка јудејских иајвише је и најревносније делао на том пророк Илија, да се очува у његовом народу право и чисто богоштовање. У његово време владао је над јудејским народом Ахав, најгори цар, који је једнако наваљивао, да се народ повратп на идолопоклоиство; па да би олакшао тај корак, даде сазидати храм идолу Валу те нагони народ, да се том идолу клања и да му жртве приноси. Пророк Илија јуначки изађе пред цара и тражио је, да се идол уклони, иначе попрети, да неће киша ни роса дотле надати на земљу, док он не рекне. За ову дрскост Илијину науми цар, да га смакне са света, а Илија то дозна па се уклони на далеко у некој дивљој пустињи. Али као што рече, тако и би; кише никако, потоци се исушили, глад настунила и народ и марва поче скапавати од глади, па и на самог иророка Илију наиђу ти зли дани; и да не би умро од глади и жеђи, пријави му се Бог и одведе га некој честитој а сиротој удовици, да га изхрани, док кигаа не падне. У св.

писму казује се, да је Бог тако наредио, да сачува и ону добру и честиту удовицу са њеним синчићем, а и пророка Илију, да не умру од глади, па је удовица та трошила брашно и јело, а Бог је то накрмио њој, те није могло нестати у ње хране, ма да је трошила, све док није извршена воља Господња. Три и по године није падала киша у оне крајева, где је тај идолопоклонички и неваљали цар Ахав живео и земља је ноцрнила, јер ни травке ни дрвцета зелена не беше и у такој великој несрећи сети се једном народ израиљски правога Бога, који даје и росу и кишу, те се Богу сажали и пошље Илију цару Ахаву, да га сад позове, да приће једном и истинитом Богу. Кад Ахав угледа Илију рећи ће: „А, ти ли си тај, што толику несрећу навуче на мој народ?“ „Не ја, одговори Илија, но ти и твој дом, јер иогазисте божије заповеди и одосте за Валом. Него пошљи слуге и сазови сав народ Израиљски, иа нека дођу овако још и 450 валових пророка, па да видимо, које прави Бог. Ахав послуша и учини то. Кад се искупио народ и пророци, проговори Илија: „Зашто храмљете тако дуго на обе ноге? Ако верујете у једног истинитог Бога, а ви се држите њега, ако ли Вала, а ви се тога држите! Ево да видимо, које је прави Бог. Ја сам овде један цророк божији, а валових има ту 450. Доведите нам два вола, па нека они изаберу кога хоће, нека га закољу, исеку и на жртвеник метну а ја ћу другог, на да ни једни не потпале дрва, и нека моле они свог бога Вала, а ја ћу мог Бога, иа који бог запали дрва,

Вр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ