Ženski svet

Да би пак што више уклонила те мрачне слике себи и мужу 7 трудила се ; да што љубазнија и милија буде ; те да бар за неко време ужива у својој срећи. Услед болести херцегиље одложио се бал за 14 дана. Неки дан по том уђе Роден врло весео у собу ; држећи новине у руци. „Ерна!“ викну Роден ; „ти си нам срећу донела ; нисам погрешио ; што сам теби срећку ноклонио; помисли само ; наша срећка је добила двадесет хиљада марака! Дај га брзо ; идем банкару; да подигнем новце. Како ће се моја сирота мати и ЕлФрида радовати ; кад чују. Но сад ће бити крај свакој патљи њиховој!“ Ерна је сва пребледила ; срце јој стало ; ал’ мораде истину признати. „Ја ; ја немам више срећке! 11 Једва прошанута. Он је непомично гледао. „Шта говориш ти то. А да где је срећка? 11 „Ја сам ју продала. 11 „Продала?! 11 нечујно прошапута Роден „А зашто ?“ Ерна је ћутала ; и бризну илакати. „Сад ми је све јасно !“ Ррчевито је ухвати за руке и претећим гласом рече: „Одговори ; што ћу те пптати ? ! Ти си дакле слагала. Онај новац чим си твоју балску халшну исплатила ; добила си за срећку ; а не ; као што си ми рекла од родител>а ?!“ Она сва дрхташе ; главу је спустила доле и лагано рече:

(СвршиКе се.)

„Јесте! Максиме! Ја те преклињем опрости ми ; ово је страшно ; моја лакомисленост је крива. 11 Он јој пусти руке ; његово лице доби на мах укочен израз ; па после дугог ћутања проговори : „Новац би лако нрегорео, али ми је тешко ; што си ме облагала; то ти не могу опростити. Проиграла си моје поштовање ; моје иоверење и моју љубав за навек. 11 „Максиме! 11 викне Ерна и притрчи плачући к њему па му падне на груди ; „зар ми неможеш опростити ?“ Он се лагано извуче од ње ; и без једне речице ее удали из собе. Ерна сва скрушена паде на наслоњачу. Дали је могуће да тако нежан и добар муж може према. мени тако поступати? Помисли у себи Истина ; да је њена лакомисленост врло рђаве последицс имала и да заслужује казну; али да ће због једне мале лажи тако далеко ићи ; то није могла замислити ; зардајој чак и своју л>убав отказује ; то јој није никако ишло у главу, Колико пута је она сама чула ; да је њена мати оцу слагала ; и ако је случајно и дочуо то ; а он ју је мало псовао и срдио се ; али никад није то чинио ; што је сад Роден показао. Кад је подуже о том размишљала ; пробуди се у њој јогунство : Зар није Максим баш гадно с њоме ностунао ? Је-ли то тако велика погрешка ; као што он схваћа? Она је рекла, да су њени родитељи послали новце ; а о том ; штојеерећка изишла ; ништа и не говори ; већ једино ми иребацује лаж.

ЛИСТИЋИ.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Књиге за народ, издаје „Матица Сриска ц из задужбине Петра Коњевића. Свеска 63. Из давне прошлости. I. Приче из Египта ; написао Мита Нешковић. Цена 10 новч. Српске приповетке нреведене на стране језике. У словенском преводу изашла је приповетка Лазе К. Лазаревића 0 нс в е зн а (Оп vie všetko) тако исто и приповетка Паје Адамова Св атов с к о гро б љ е (Svađbeny hrob) па онда Симе Матавуља Стот н и к (Stotnik). Све ово излази у листу Narodne Noviny.

Harriet Beecher-Stowe (Харијета Бич’рСто) умрла је 'Л. јула у Њу-Јорку. Данашњи нараштај ће слегнути раменима на ту вест. Али то име заслужује ; да се о њему мало више која проговори. То је име било 1852 године од светског гласа ; јер то је писац елавне књиге у своје време „Чича Томина колеба 11 . То је знаменити роман ; који описује жалосну судбу робова црнаца у Северној Америци у тадашње доба ; и то оггаеује тако ; да се сва Европа ужаснула Та је књига такав успех имала, да је за мање од девет месеци распродана у више од

т. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

127