Ženski svet

мишљах, да већма не можемо штедити него што сада штедимо!“ И на томе обично и остане. Стање мужевљево и даље је за жену тајна, коју неће ни муж, ни жена да открију, јер се боје да ће покварити и уништити породичну срећу своју. Да нисам можда све ово црње насликала него што треба ? Држим да не. С таким кривим назорима, често сам се ја у свом животу сретала. Познавала сам жене, које су у оделу своме терале највећу раскош, а муж је морао под најтежим условима узајмљивати, да тај раскош покрије. Да су знале за то, држим да би се стидиле своје узајмљене раскоши. Али оне нису знале ; нису никад ни питале, да ли њихово имање допушта такав раскош. Мислиле су да су у стању 7 кад су им мужеви трнали новац у руке. А кад је наступио прелом, кад су се морали бринути како ће свој свакидашњи лебац да заслуже ; онда је доцкан долазило пребацивање, како с једне тако и са друге стране. Јесу ли таке жене заслужиле да им се њихове кривице опросте ! Нису, исто тако ; као што се и њиховим мужевима не може опростити Жена мора знати колико она сме издати и потрошити; она мора бити на чисто шта њен муж

Ст. Шове.

све поседује, и с њиме заједно мора одредити колико се може и сме иотрошити. Сваки муж, који искрено љуба своју жену 7 мора тако радити, ако хоће да породична срећа буде дуга века, Ја номишљам овом ириликом 7 и на последице лажног страха од „прозе живота.“ „Ти се душо не разумеш у моме послу!“ рећи ће муж; и он има право 7 јер она заиста ништа не разуме. Али то није никаква срећа 7 већ несрећа, коју она често горко откаје. Онако исто не искусна као што је била девојком, остане и као жена; она не зна ништа о важним пословима свакидашњег живота, она не зна како треба управљати имањем, шта више неке се на то и горде 7 док их беда и невоља не отргне из тог варљивог сна. Тада тек двојином више осећају ону тешку одговорност која их онако неспремне чека у свима њиховим дужностима и задаћама. Колико је изображених жена пропало само за то 7 што се ослањаху на своје лажне саветнике. Многе и многе сатарише имање своје и дечије те посташе просјаци .... Нека милостиви Бог сачува моју сироту пријатељицу од таке судбе. Нека јој да снаге да издржи борбу са „прозом живота.“ По немачком. Даринка Ст.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Новосаткиња.

Добротворпа Задруга Српкиња Новосаткпља имала је 6. (18.) октобра о.г. своју ванредну главну скупштину под председништвом своје начелнице гђе Јулке Радовановићке и у присуству 70 скупштинарака. Скупштина је ова била сазвана зарад избора друштвепе забавиље, пошто је досадања забавиља гђца Даринка Калићева дала оставку. Било је за то две компетенткиње: гђа Вида Јојкићка удова и гђица Катица Максимовићева, обе из Новог Сада и обе свршене забавиље, свака са врло добрим успехом. Због тога је и било две јаке струје, те је при тајном гласању добила гђа Вида Јојкићка 30 а гђица Катица Максимовићева 40 гласова; те је тако ова последња и проглашена за изабрану забавиљу, а изборни чин послат је епарх. школ. одбору бачком на одобрење.

Иста задруга имала је своју ред. одборску седницу 14.(26.) октобра о. г. опет под председништвом своје начелнице гђе Јулке Радовановићке. У овој седпици су подељене позивнице одборкињама, да позивају грађацртво на друштвепу забаву „Базар с игранком/ 1 која се приређује овде у дворани код „Царице Јелисавете“ 9. (21.) новембра о. г. Осим тога решио је одбор, да приложи 25 ф. на народну кујну, која се заводи овде идуће зиме за школску сироту децу, без разлике вере и народности, а крју је покренуо овдашњи грађанип и трговац г. Јосиф Ернст. Како чујемо има за ту цел скупљено већ 500. ф. Одбор задружни је држао још и 4. новембра п. н. к. своју седницу, у којој је на позив привременог одбора за оснивање горе сиоменуте народне кујне, из своје

Вр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

167