Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

О ИЗОБРАЖЕЊУ.

По разним изворима саопштава: поп - Михаило Ракић.

Кад узмеш на око један џепни сахат, па му отвориш е леђа заклопац видећеш, како су дивно зуби од точкова једно у друго вештачки сложени; кад погледаш у каквом храму Божијем диван иконостас и на њему Божанствеое иконе, пред којима гору воштане свеће и кандила; или кад о лепим и пријатним летњим данима шећеш по новоеадеком парку и слушага војничку глазбу; рећићеш, да је све то хармонично и дивно. А кад случајно пресмотриш, шта су све те ствари претходно биле. Џепни сахат је некад у тамној, хладној и влажној рудничкој пећини каквој боравио као сиров метал; црква је такођер од сировог материјала грађена; воштане свеће су вредне пчелице скупљале својим ножицама са вртова и пољана, од разних биљака. А новосадски војнички свирачи ти су тек дуго се мучили, из прва сваки за себе на свом инструменту, па доцније тек заједнички, док су научили комађа којим веселе дражесну нублику, а сам инструменат је претходно био неотесан метал. Па кад се од свију тијех неотесаних, несавршених и првобитних предмета, дају створити такови хармонични, изображени предмети, то свакако од најотесанијег и

најсавршенвјег створа од човека може се нешто вредно и хармонично стесати, т. ј. као што вели св. писмо „иодобије Божије“. А неоспорна је истина, да кад се човек не теше, не васпита, душевио остаје еуров. Зато се као нешто особито сматра, кад се за кога може рећи: овај је човек изображен, Но у данашњем либералном веку тај се појам врло олако узима и злоупотребљава на свима гранама нашег друштвеног живота. Јер ако је ко само пристојно одевен и носи рукавице, и кад у место хвала говори „ мерси и , у место извините „ иардон и речи Француске у говору употребљује, то још ни близу не значи, да је дотични изображен; јер поред свега тога може да је дотични такав човек, који је празан, неразуман у сваком погледу. Ако неки несвршени школари запамте по неку латинску изреку, па чак ако по политичним новинама пишу чланке и по јавним местима воде реч, или кад наше дражесне Српкињице ио сшрапим инсшишушима науче нешто Француски чантрати, на клавиру ударати; кад даље код наших Српкињица на столу само котарчицу иуну карата иосетница и нозлаћен албум видети

БРОЈ 9. У НОВОМЕ САДУ, 1. СЕПТЕМБРА 1897. ГОД. XII.

ИЗЛАЗИ: СВАЕОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦ7 НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

ВЛАСНИК: ДОБРОТБОРНА ЗАДРУГА СРПКИНА НОВОСАТКИБА. ИЗДАЈУ И УРЕБУЈУ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН И АтЛЕКСАНДАР ЈОРГОВИТС

Ценн је годишња 1 Фор.; за Србију 2 ] / 2 динара, Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.