Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ВЕЛИКО-БЕЧКЕРЕЧКЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊА.

Не може се иорећи да је једна од важнијих задаћа наших Задруга Српкиња и неговање и ширење наше домаће радиности, која је еекад у народу нашем тако цветала, а данас већ признати се мора почела је опадати, а томе би узрока нашли без сумње и у тој околности, што до сад још није довољно утрвен нут нрођи наших народних рукотворина, а би ће да је други узрок и то, што се оне не готове са довољно рациоеалности, иа онда произвођачи не налазе повољна рачуна нрема уложеном новцу и труду око зготовљавања наших народних рукотворина. Тој сметњи нема двојбе да су позване наше задруге да доскоче, на да тиме предупреде сваку шпекулацију, која се са нашим народом тера. Јер наш народ евоје тка нине и све рукотворне производе продаје страним трговцима на своју штету буд зашто, на дотични препродавци стичу двоструке новце на оној лепој роби на којој прави произвођач, наш народ, није добио ни ону вредност што њега кошта. Наравно да ту разлику између добивене цене и уложене вредности донекле увиђа и наш народ, па отуда је, да се наша домаћа радиност у оној мери не негује, у колико би њеиа вредност то изискивала.

Гlа ко може побити вредност леноти наших ћилимова и платна! Њима се украшују најејајније палате. Па како би се ти наши домаћи производи тражили кад би се њиова израда још удешавала према данашњим захтевима и укусу; без сумње да би им прођа била много већа а тиме би им и цена знатно скочила, од чега би наш народ имао велике користи. Наша домаћа радиност би се већма развијала, наше рукотворине би биле већма тражене, народ би наш имао сигурно поље, на коме би нашао нова извора за подмирење својих сведневних потреба. На све ово позване су наше задруге да обрате пажњу »нашег народа, па да удружењем својим створе прилике, да домаћа радиност наша не падне, него да се што већма у народу нашем вегује и развија и да од наших производа и наш народ има очевидне ко ристи. Као што рекох наше рукотворине ваљало би израђивати рационално, по модернијем укусу; да се то постигне произвађачи ваља да су иознати са данашњим техничким израдама, па према томе да се усавршују у израђивању наших рукотворина, а никако да се задовољимо са примитивним укусом наших нростих жена; то би се иак

БРОЈ 11. У НОВОМЕ САДУ, Г. НОВЕМБРА 1897. ГОД. XII.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИБА НОВОСАТКИБА. ИЗДАЈУ И УРЕЂУЈУ: АРКА.4ИЈЕ ВАРАГЊАНИН И АтЛЕКСАНДАР ЈОРГОВИЋ.

ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

Цена је годишња 1 Фор.; sa Србију 2‘/ 2 динара Рукописи и претплата шаљу се на уредништ-во.