Ženski svet

Ови Фосили поређани по најбољем реду у врсте јесу заак нових покушаја, који су се појавили данас у ваепитању младих Ееглескиња У опште ученица Жиртонова или North London Collegiate School познаје много боље своје грчке и латинске класике, но њбн брат ученик универзитета у ОксФорду или Камбриџу, чија је једина брига да се ода од јутра до мрака телеснијs вежбањима. Али изучавања литературе нису изгубила надмоћност, који су некад имали у главнијим колежима за васпитавање младих девојака у уједињеним краљевинама. младих Miss-a из прве половине владе краљице Викторије, које су биле задовољне кратким прегледом појединих наука, пријатна енциклопедискиња, које су данас украс и слава друштва британског, живела је једна књижевна геВерација, у којој је на несрећу страст за учењем грчког и латинског језика учинила приличних жртава. Јер те жене, које су од аз до ижице могле рецитовати: Агамненона, Есхила и др. морале су понети наочаре пре времена; али за то опет нису мање услуге своме полу. Ризикујући да буду исмејане, оне су пронашле нове путеве и учиниле да тријумФује на* чело о умној једнакости оба пола. Што су младе Енглескиње у опште данас научније од своје браће, оне дугују за то доброчинство генерацији, која им је претходила и која се, да би доказала способности женског мозга, одала учењу језика Омировог и Платоновог. Од неколико година наступила је доста жива реакција против урнек-радова класичне литературе; и пређе пренебрегнуте науке почеле су сјајно напредовати. По прегледу сјајне геолошке збирке у Жиртоновом колежу, позову посетиоца да прође лабораторијум, у коме се мдаде девојке, чије су хаљине заклоњене великим белим кецељама занимају научним хемијским комбинацијама. Друге, а љих је већи број, више воле математику. Алгебра и геометрија су данас у моди по британским пенсионатима. Лаворовивенци СоФије Жермен велике математичарке Француске, чије је име слављено у Француској не дају спавати младим Енглескињама.

Да би се мало одмориле од дневнога учења алгебре и геометрије, геологије и хемије ученице Жиртонове и London Collegiate School скупљају ce вечером да расправљају питања иолитичка, социална, економска, о којима се тога дана говорило у штампи и у парламенту. Један енглески писац Raymond Blathwayt, који је посетио те колеже из љубопитства исписао је распоред тога скупа младих девојака. —„0 коме ћете питању говорити ве : черас“, запита он једно младо девојче од 16 година у ружичастом жерсеју. —„0 пенсији чиновиика у етарости,“ одговорило је девојче, и не сумњајући о контрасту, који је постојао између свеже боје њених јагодица и нитању о ком ће говорити вечерас пред својим друГарицама. Та уста с руменим усницама и грациозним осмехом не изгледаху створена да беседе о чисто Финансијским стварима, и да се старају да склоне од нужде у старе дане цивилне инвалиде. Сутра дан младе ученице расправљале су још суровије, још теже питање, које се тицало ни мање ни више, но само тога: да ли има места потпомагаги специалност на универзитетима. Мислимо да није потребно давати објашњења о проблему, који тако занима Енглезе, али који је од врло малог интереса, за наше читатељке. Више седница тог женског клуба, који не смемо називати доњим парламентом, јер је тешко дати такву квалиФикацију једном удружењу кћери Албионових биле су посвећене дискусији о bill- у (законски предлог енглеског парламента) којим се своди радни дан на 8 часова. Дебатовање је било тако ватрено и ресултат битке тако несигуран да је гласање морало бити тајно. У накнаду за то, кад је питање о укидању горњег парламента стављено на дневни ред, велика већина изјаснила се у корист ове установе. Јер младе Енглескиње говоре доста слободно кад дају своје мишљење о нитањима економским, еоцијалним и т. д., али се показују неприступне, кад се предложи да се дирне у стара традиционална права енглеске конституције. Пансионаткиње North London Collegiate School не задовољавају ce само да

182

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12.