Ženski svet

44

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр, 3.

» ЛИСТАК. 4

а о ОЛВЦИИН КО У О и ои

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ МЛАДЕ ОРНКИЊИЦЕ.

15. јуна 1892.

Данас ми је 18. рођен дан. Како је многа девојка блажена тога дана, а јаг. . Да би ми иколико српу одлахнуло, поздравила сам помисао на мој забачени дневник чистом радошћу, те намерих да у њ прибележим моје доживљаје за последњих дана.... О, Боже!.. Још у почетку обећах себи описати последње доживљаје моје, а тако несмело скрећем своје духовне погледе на ту недавну прошлост!.,...

Кад сам из института кући дошла, затекла сам једну промену. Кућу у сусетству наспрам нас купио је богати градоначеоник, а његов јединап Лудвиг, није се равнодушан показао наспрам своје скоро приспевше сусетке. Они нежни погледи, онај сетан израз на замишљеном лицу, они весели осмеси, и све промене којима може спољашност осећаје срца да тумачи, одјекиваху у мом срцу неком непознатом милином. Осим тога он беше у помоћ позвао и цвеће, а цвеће је одиста моћан савезник у љубави!... Ову милу тајну саопштих у писму својој пријатељици с којом сам се у институту добро пазила.

„Са болом у души зауставила сам се код његовог имена, које страну народност одаје!“ То ми је између осталог писала мила и мудра другарица, која је и у васпиталишту туђинскога духа знала очувати особине младе Српкињице, која је и мене чешће корела што се не поносим тим особинама, које јој је њена узор-мајка, тако дубоко у срце усадила. Сада се тако често сећам оних нежних укора на спрам којих бејах онда равнодушна. Сада ме се тек немило дојима помисао, како сам у том погледу стајала млого ниже од ње, али све се можда може 0о6јаснити са ове две три речи: ја врло рано остадох без мајке!.... Мој се отац не ожени поново, јер као што и сам говораше, не хте доводити у кућу маћеху својој јединици. Брига око мог васпитања била је положена у руке гувернантама и васпитачицама, које су ме још од малена туђинским духом напајале. — Није чудо, дакле, што сам Лудвига волела без да сам осетила и најмање пребацивање савести с тога, што је он туђинац.

А на спрам Српетва 2 Не само да бејах равводушна, него сам презирала све што је српско у толикој мери, да сам и моју добру тетку тиме јако увредила

О једној забави што ју приредила М.... ска женска задруга, позове ме тетка у госте. После забаве журих да одпутујем што пре кући, ускос свему противљењу тетчином. Да ли се тетка досетила шта ме је тако јако дома вуклог....

Након кратког времена добије мој добри отац од тетке писмо, у ком она имађаше улогу про-

водаџинице. Изазвала сам веома леп утисак, вели, код једног угледног младог трговца њиховог. Допадање је толико, да исти не пропусти замолити тетку, да се обрати на оца ми, да овај одреди време његовој посети, која ће имати ту цељ да запроси моју руку. — Тешко је веро вати у какву ме је жестину и јарост довело то теткино писмо. Зар ја јединица и наследница замашног иметка мога оца, да се удам за тргова!... ха, ха, за трговца!.... И ја се свим негодовањем младе заљубљене душе љутих на тетку, што приволева оца особито овим разлогом, што је речени младожења Србин!...

— Ти мораш снажнија утецаја показати наспрам судбине твоје ћерке, јер морам признати да ми се њен самосвојан избор ни кало не допада! — Тим речима је завршила тетка писмо. Од куда је она за мој избор могла дознати Ја јој нисам баш ништа о том говорила. Ни слутила нисам да је добри отац њој отворио врце своје пуно страха и зебње, када му је бодро око моју невину ал опасну тајну проникло.

— Као да је мени главно народност а не ранг! — одговорила сам незадовољно оцу, кад ми је представио теткине жеље, којима се и он придружује И кад коначно одлучих да о том нећу ништа више да чујем. отац обећа да силу и наговарање неће употребити, али би се ипак јако радовао, ако би била наклона да бар ону другу жељу тетчину задовољим, наиме да јој одем у госте, јер тако јако чезне за мном. Можда је и мало лукавство превлађивало при тој напомени, али ја бејах још лукавија. Отац имађаше на својој страни молбе и речи, а ја имађах још и сузе!.. Сузама сам му облила десницу, па наслонив главу на његово раме дубоко сам зајецала: Зар ти мислиш оче, да те ја могу на дуже времена оставити 2 Ја се осећам добро вамо у твојој близини, а у даљном месту морила би ме брига за тобом!....

— Лудице мала, — прекиде ме отац, — та не мораш ићи кад баш немаш воље! — и обриса ми сузе својом драгом руком.

Добри мој отац! Да ли је слутио да ја те сузе и јецање нисам принела на жртву — њему!...

Радост, што сам се довила да не отпутујем, већ да дома останем, увећаваше још и вест да се чине припреме за једну красну забаву. У спремању одела, у нестрпељивом ишчекивању низаху ми се дани споро једно за другим, те најзад освану и једва очекивани. Кад сам се пре поласка погледала у огледало, и сама сам се усхитила мојим дивним изгледом у новој ру: жичастој хаљини. Отишла сам на забаву са надом да ћу се врло лепо провести, и да ће ово