Ženski svet

Бр. 4.

почавну диплому свеучишта будимпештанског. Уз диплому је било и пропратно писмо на мађарском, латинском, Француском и румунском језику, којим је то свеучиште изјавило тој крунисаној списатељици своје поштовање и одликовање. Болница за сиротну децу. Врли родољуб српски др. Никола Петровић, управитељ позоришта и оснивач и управитељ дома за сиротну децу рад је да назида, поред овог дома, болницу за ту децу, те је издао за то позив на народ и народ се топло одзива том родољубивом покрету. Сам Љуба Крсмановић поседник и познати добротвор из Београда, приложио је на то 3000 динара. Слава му!

Српсно-Турсно певачко друштво. У Цариграду су основали српеки и турски ђаци заједничко певачко друштво под именом: „Ненадовић.“

Јоца Савић, Србин из Ст. Бечеја, досадањи управитељ дворског позоришта у Минхену (Монакову) у Баварској прелази у Беч за управитеља дворског позоришта. Он је још као младић отишао у Немачку и предао се изучавању поз0оришне вештине, те је, ето, дотерао данас до највишег савршенства на том пољу. Па ипак ни у тако дугом одсуству из крила своје колевке (сад му може бити 50 година) није заборавио на своје порекло; он је ватрен Србин и за то се и пише и код Немаца Јоца а не Јожан, тек да задржи свој српеки тип. Ми смо га затекли пре 25 година у Вајмару, па је још онда говорио српским језиком и ако тешко, да би радо дошао да гостује у Београд; али, канда, ни до данас није му се прилика указала. Можда ће из Беча моћи то лакше учинити.

= ЧИТУЉА.

т Милутин Гарашанин посланик краљевине Србије у Паризу, члан кр. академије наука, упокојио: се у Паризу а пренет је и погребен 26. Фебруара о, г. у Београду уз велико саучешће народа и двора. Милутин Гарашанин био је дуже времена председник министарства и има великих заслуга за политични па и књижевни живот народни. Лака му била црна земља !

т Марија Вунадиновићева приправница сомборске учитељ школе. Добра и примерна ученица, искрена · другарица, преминула је 9. Феб. о. г. у својој 17. год. живота и тешко ожалостила родитеље, учитеље и другарице своје. Испратили су је до вечне куће еви приправници и опростили се тужаљкама при укопу приправници : Св. Ра: дишин и Мих, Џ. Анокић. Вечна јој успомена !

т улијана Јовановићна, супруга негдашњег пароха путиначког Петра Јовановића, упокојила се у Земуну ноћу између 26. и 27. Фебругра о. г. Ова је са својим пок. мужем лепом богоугодно живела, радили су и штедили од своје скромне плате и оставили народу 10.000 Фор. за штипендије богословске, св. богородичној цркви у Земуну 2000 Фор. и друге мање легате

ЖЕНСКИ СВЕТ. 68

пошто не имаше порода свога. Тако су постали народни добротвори, који ће се спомињати и славити, док траје Српства. Нека је лака црна земља овој добротворци !

+ Јосиф Јорговић игуман манастира Златице, а Роа Војловице и Базијаша, преминуо је 12. (24). марта о. г. Родом је из Вршца. Био је у три пута, и као цивилан човек и као калуђер биран за заступника на нашем народно-црквеном сабору. Кад је обудовио посветио се калуђерском чину, у коме је своје место достојно заступао и многом сиротану милостиву своју руку пружио. Он се међу првим калуђерима уписао за потпомажућег члана ерп. учит. конвикта у Новом Саду. Лака му црна земља била!

т Натарина уд. Димитријевићна, мати пок. Мише Димитријевића, опростила се овог бедног живота 5. (17. марта о. г. у својој 80. год. живота. Њу је све од смрти Мишине неговала па ево и сахранила добра енаха њена Ана уд. Димитријевић. Лака јој била црна земља !

т Катарина удова Ковачевић супруга пок. поп Јована. Ковачевића из Сентомаша, упокојила се у 94. години живота свога. Беше узор родољубиве Орпкиње и добре домађице; народ ју је необично поштовао и љубио, што је и показао на оном многобројном и величанственом епроводу. Добротворна Задруга Српкиња у Сентомашу учествовала је корпоративно при овом спроводу своје најстарије чланице и у знак жалости своје одредила је неколико чланица да поред мртвачког одра држе воштанице те да овој честитој и доброј души осветле пут у вечност. Лака јој била црна земља ! -

Јаван рачун.

о добровољним прилозима на забави „Српске Кенске Добротворне Задруге“ у Митровици држаној на св. Стевана 1897. т. Приложено 54 Фор. 50 нов., а приложише :

По 5 фор: Сава Орловић игуман, Јелена Сретковића, Браћа Черих.

По 3 фор. Д. В. Краус.

По 28 фор. 20 нов.: Симон Кајзер.

По 2 фор. Илона Вајс, Ана уд. Јанковића, Ана Костића, Никола пл. Милекић инжињер, др. Милош Мојић, Ружица Панаотовића, Ђорђе Савић, Зорка Симуновића

По 1 фор. 70 нов: Јосиф Инкеј.

По 1 фор. 40 нов.: Шандор Андори инжињер.

По 1 фор.: Адам Драгутиновић, Ивковић инжињер, Марија Јоановић, Пера Јовановић посластичар, Антон Ковач, Ђорђе Крестић, Влада Марковић, Јован С. Мијић, Манојло Панајотовић, Ђорђе Петровић, Сергије Попић игуман, СоФија Кивковићева.

По 90 нов. Гаја Ковачевић. По 60 нов: Др. ЈосиФ Шолц. По 50 нов.: Ђуро Бадовинац. По 40 нов: Ђорђе Грисбах.

По 80 нов: Танасије Стојановић.