Ženski svet

138

које ћемо се унапријед побринути, те тако продужиги редовно издавање „Библиотеке“.

Позивамо сву ону гг., који имају у народу уплива, да се заузму око сакупљања претплате, а од нас ће добити поред захвалности и шести примјерак на дар или новац за њ

_ Рок претплате је до конца августа 1898., јер ће тада „Библиотека“ почети излазити.

Ко се претплати на 10 свезака добивађе их цреко наших скупљача о нашем трошку, а редонни наши претилатници добиваће при евршетку еваког дјела за њ лијепе корице — бесплатно, Сарајево, Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.

Змај Јов. Јовановић преселио се из Београда у Загреб и тамо ће од !. септембра о. г. по ст. кал. продужити издавање свога листа „Невена,“ кога је издавао пуних 11 година (од 1880-1891.) Први број изићи ће ].септ а други 15. септембра; остали ће излазити сваког 1. дана у месецу. Биће, као и пре, илустрован, а вредиће годишње 3 Фор. или 6 круна, а ва по године половина од тога За Србију ће вредити 3 динара

ЖЕНСКИ ОВЕТ.

ово фефое +

Бр. 9. Претплату ваља слати на Сраску штампарију у Загребу, која ће лист издавати, а што се уредништва тиче, ваља слати на уредника: „Ог. Ј. Јозапоуб „Лтај,“ артеђ. Хгтвји фта бг. 8.“ Скупљачима се даје за труд 10%

Није нужно да преваром свој лист

нашој публици, јер је и лист, а и уредник му добро познат нашем свету, те, се они сами | препоручују.

0 формалним степенима наставе и истицању циља. Написао Јов. Јанко Кнежевић. Прештампано из „Школског Одјека“. Цена је књизи 15

| нов. У Нов. Саду. Српска штампарија дра Све-

тозара Милетића 1898.

Ова је расправа намењена учитељима и педагозима. Написана је стварно и објективно и занимаће сваког стручњака ове врсте, те ју препоручујемо учитељима и учитељицама.

Независност. Под овим насловом покреће једна дружина Срба и Хрвата у Спљету (у Далмацији) нов недељни лист, који ће имати

| поглавито да негује љубав и слогу између Срба ·

и Хрвата. Сретно да Бог да!

пари не ве аи нерв аннннЕ

4 > ЛИСТАК. 49

ПРОДАВА СЛИКА.

Т,

Хладан ветрић дувао је кроз рђаво састављене прозоре мале и сиротињске собице, где је гђа Фаберт са својом ћерком радила, седећи поред трепереће. светлости мале петролеумске лампе, а Рене, старији синчић, бледа липа, мучио се учећи латински задатак. Око црне пећи, на састављеном канапу, везаном на пречагама сламних столица, сушило се поцепано рубље. На земљи, по опраном поду, неколико крпа од тепиха употребљених до последње жице. Цео намештај састојао се је из једног стола са покривачем од увосканог платна, четири разноликих столица и једне проваљене наслоњаче, на којој је гђа Фаберт често одмарала своје, од туге изнурено већ тело, и још један кревет за склапање, који је преко дан био претворен у кухински орман у коме се је ређало посуђе.

0, разочарана противности! о, свирена пронијо! Усред ове невоље, ове патње, ове тешке сиротиње, висила је на дувару једна велика

и погвуто

| %

· слика, слика изазивања бољих дана, слика нека-

дање лепе, младе и срећне гђе Фаберт у изрезаној плишаној хаљини, која је са висине свога триумфа бацала поглед пун милосрђа на заборављену жену, жену, која је сад у овом забаченом, жалосном и хладном стану крпила одело своје деце.

Колико је пута већ хтела да уклони овог несносног сведока несталне среће !

Једнога дана баш ју је и понудила једном трговцу старинару, који јој је, слежући раменима, одговорио :

— ОСлика!... то се не купује!

Деца су плакала и нису дозволила да им се узме њихова лепа мама.

— То је време, кад смо ми били богати!

говораше малиши у својој мало уображеној сујети. И тако је и остала слика још као накит

који је смештен у сандучић не достојан ње.

Сирота слика! она је доживела лепе дане,