Ženski svet

Бр. 9.

су нежнога здравља, па баш за то је веома добро, кад се пилеће печење не препржи, већ остане више у „соФту“, вежно и пуно хране. Салата (од устојалих киселих краставаца што се прошлога дана срећно спасоше кроз не баш савестан кујински пургаторијум), — салата је тако блага, крло добра за мужевљев нежни желудац. Муж. тактичан, све хвали, изврено, дивно, задовољан је.

Поеле ручка (и коментара) долази кафа и цигара, Домаћица седи на патосу, опруживши ноге. Шта да ради, кад мора да се подбти због Наде, она је тако капризно дете, а свака мати радо се покорава дечјим Фантазијама и капризима). На ногама су јој чараџе без стопала, али ипак имају на себи видљиву мустру земље из дворишта, „Али Ева, ти економишеш у чарапама: увек те видим у једним истим; а не цепаш их много, а озго, као што видим, врло те добро служе“. — Да, видиш, исцепала им табане Нада, ономад је ваздан

1898.

_ ЖЕНСКИ СВЕТ.

131 у њима трчала по пољу. — „А твоје тежње за једнакошћу не иду баш у дим као цигара“. — Каког — „Ја их видим у неколико остварене, бар у погледу тих твојих чарапа: колико је чиста и читава једна, толико и друга. Исти је такав и твој шлафрок... па твоја коса. . .“ — Не полажем ништа на епољашне ствари, Таког Уредност и чистота су непотребни украси, луксуз, таштина, сујета 2“ — Молим те, ја нисам сујетна жена, ја верујем још и данас, да си ти онај исти, који си волео жену без сујете. — „Али, реци, уредност и чистота — својства сујетних жена 7“

И отпочиње обично безизлазна препирка. После таквих и другојачих разговора с мужем, госпођа Ева се одмара од својих домаћичких студија и својих манипулација око ручка, Најбољи светски лекари препоручују, да се после ручка не предузима никакав Физички ни умни рад, већ да се мало на миру проспава.

= вет. —

стоЈ ОБЛАЧЕ!

Није више небо ведро и азурно, Један мутан облак по њем плови сад, Стој облаче! Куда хитиш тако журно, Да л те туга гања, или тешки јад 2

И твоје је чело пређе ведро било, < Али када. виде земних јада трн, Око ти је мутно горке сузе лиле, " Ти си на мах тада посто весник црн,

- На сад хиташ журно пред престоље зрачно, Са ког безмер-светом влада вечни Бог, — Причаће му дуго твоје око плачно, О покору многог јада земаљског.

Гром и муњу страшну Вишњи ће ти дати, Нек задрхте грешни који сеју вај,

И злодјеји мрски што кидишу слепо,

На веру и љубав и врлине сјај!

Т. Бечеј

Ал да нешто тамо тихо напоменеш, Међ јадима земним понајвећи јад,

Да прозбориш нешто о дивовекој патњи, Што очајем прети да утрне над.

0 несрећи тешкој Србиновој љутој,

Који с тешких јада безброј пута мре,

Па из емрти тврдом вером ускрсава,

Да га душман опет са свих страна тре!..

На те кобне гласе о љубимцу Божјем Божанска би гњевом запламтила груд, Грмнуло би небо громовима оним,

Што ће Божји страшни да навесте суд.

И Бог .... творац света у пламеном гњеву, Сурвао би небо, васиону... свет,

— Нек окаје свемир Србинове муке, Да освети Орпетво, најмилији цвет.

А. Неранџић-Брашованова.