Ženski svet

иовећан број чланица еа 12, те је тако било на крају године: 3 почасне чланице, 158 редов. и 2 потпомажуће, свега: 163. Стање се друштвено поболшало са 160 ф., те је на крају 1898. г. било које у улозима, које у готовом новцу 6533 ф. 53 н. а. вр. и кућа на епрату у вредности од 14.000 ф. те је тако капитал друштвени износио 20.533 ф. 53 н. а. вр. Одбор је у току 1898. г. имао својих 14 седница и посвршавао у њима 77 предмета. Читао се затим извештај прегледачког одбора, који исказује, да су књиге и рачуни у двапут преко године прегледани и сравњени и да је све у свом реду, те је но предлогу тог одбора разрешила скупштина благајницу гђу Соф, ЈефшпЛку од рачуна за 1898. г. и издала јој признање за њено савесно и тачно руковање задружном благајницом. На трећем месту прочитан је и примљен предлог прорачуна одборског за идућу 1899. г. По том предлогу биће примање у текућој години 2700 ф., а толико и издавање ; али се у ово урачунало и 450 ф., као % чистог прихода, које ће се у смислу друштвених правила имати да капитализира. Најважнији иредмет био је на овој скупштини онај о склапању савеза свију овостраних добротворних задруга Српкиња, који је покренула загребачка задруга и ради чега је била овде и конФеренција наших женских задруга 2. децем. 1898. г. Као што је познато на истој конФеренцији суделовала је и наша задруга изасланицама својим али с резервом, јер одушевљење за ту идеју није ухватило корена међу нашим чланицама, а особито међу часницама, те је једва сједним гласом већине продрво тај предлог у последњој одборској седници, којије спремао предлоге за ову главну скупштину. Кад је тајник образложио етвар и изнео на претрес оба предлога у тој ствари, што је конФеренција добротворних задруга упутила овоме на мњење, споменуо је, да је одбор прихватио савез већином од једног гласа у смислу резолуција А. Варађанина, те је препоручио то и скупштини. Овај је предлог потпомогла госпођа Савка СубошиЛка овим говором:

Драге готоф! Наша иословица вели: „У сноиу је јачи ирут“ и заиста је тако. Што често не може џииска снага иоједииаца иостићи, могу обични људи удруженом снагом и сложним ра дом. С тога су људи од вајкада и кроз све векове удружења екланали, кадје нужда и потреба удружење изазвала. Систематична организација разних друштава и задруга, као што их сад на све стране има, сиадају у модерне установе. те установе постоје строго узето тек од друге половине нашег столећа и ова удружења је нужда и иотреба изазвада, усљед конкуреиције, којаје кроз све слојеве друштвених одношаја продрла, ширењем и нанредовањем културе. Кад узмемо да се баш код напредних народа, друштва установљавају, која се све више и више шире, јер им та солидарност као бедем служи иротив навале туђе конкуренције у сваком смислу. Кад ово у обзир узмемо морамо се озбиљно запитати: може и сме ли српска интелигенција на те установе равнодушно гледати и допустити да нам туђа конку ренција из сноиа наших животних интереса сваким даном по један нрут вади и крха, те нам тако нашу народну снагу слаби на свима гранама умног и материјалног развитка? Можда ће, драге гоеиође, која од Вас иомислити, а шта могу наше задруге иротив те навале чинити? На то су наши мужеви позвани, јер они су дужни да наша народна права и интересе бране а не ми жене cliercbez la ferame вели Француз, а тиме хоће да каже, да је жена судбина човекова и онај невидими Фактор, који је у свакоме заилету важна чињеница, водио тај заплет на добро или зло. Жене имају у рукама конце који везују породицу са друштвом, те главне стубове народног бића. Жене завезују и дреше чворове, а мушки их само секу, јер немају за тај посао ни дара ни стрпљења. Велики државник и позиавалац л>удске природе Перикле, означио је унлив жене и породице, кад је у шали рекао да његов мали син влада Грчком. На иитање како је то могуће? Одговорио је: „Мој син влада са његовом матером, а његова мати опет са мном и на тај иачин мој син влада Грчком“. Кад Перикле тако каже, за којег новесница вели, да је његово време бајно пролеће у културном животу човечанства, а шта је онда са другим мужевима? Мало је мужева, који с е

24

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2.