Ženski svet
ВАСПИТАЊЕ ЖЕНСКИЊА.
Васпитати значи човека морално образовати, а задаћа васпитања је да исправи мане, да преобрази навике и да улеиша морал и благе обичаје. Добро васпитан човек не мора уједно и научен бити и обратно, јер васпитање је ствар Срца, а ученост ствар ума. Мати је у домаћем васпитању све и сва, она је у кући магнет, који привлачи себи свачије срце. Дете у првом реду мајци припада, она га је под својим срцем носила, а природа јој га на срце меће. Мати полаже први камен у темељ будућега карактера. Карактер и сва суштина мајчине душе прелази деци у насљедство. Прва школа је крило материно. И велики Наполеон свечано изјављиваше, да на њега нико није утицао до мајке његове. Грчка и Рим цветаху, док им мајке бејаху на своме месту; са матерама опаде и Грчка и Рим. Када дакле од матере све васпитање зависи, онда пре свега треба да су оне ваљано васпитане. Да би се пак то постигло, ваља још при ваепитању девојчета имати између осталога и то на уму, да је њезин природан позив, да матером постане, па према томе и само васпитање ваља удесити. Нагон женске природе да матером постане показује се код девојчице у нежној бризи, којом она своју лутку негује. С тога при васпитању нека се што више обраћа пажња на оне врлине, које требају, да сваку женску красе. Што је цару круна, то је женскињи стид, скромност и чедност. Ове врлине треба особито неговааи, јер су оне увјет срећном и благословеном животу. Најобичније мане женскога света јесу: сујета, расииање, гордост, самовоља. Осврнимо се ма и летимично на живот нашега народа па ћемо одмах увидети, да су доста пута жене узрок многоме злу, наравно да има и похвалних изузетака. Има на жалост доста случаЈева, да отац и син, па и браћа међусобно живе у завади и —мржњи, а које томе већином крив? На
женм ооздаша. домм: безBмнан же раскопа рукама своима.“ Солом. XIV. 1.
то ће нам одговор дати ове нар. пословице: Свекрва се не сећа, да је негда и она снаха била. Туђа крв браћу дели. Свака је добра девом, но да је видимо невом и т. д. и т. д. Само ваљано васпитање у стању је да сузбије ове мане, како не би нрешле у страсг. Умереност у јелу, забави, а особито у оделу, сузбијање сваке самовоље и охолости учиниће од девојчица честите матере. При васпитању девојчета не треба изгубити из вида, да се она има да одужи природи рађањем и неговањем здравога подмлатка, а не да се удају зато, што је то можда леп стари обичај или да не остане вечита „ФрајлаУ Услови брачне среће јесу: љубав, поштовање, искреност и верност. Све ово налази се или се бар лако постизава у породичном брачном пару. Света чиста неомрчена брачна љубав веће је благо, него ли сва лепота љуцка и него све богатство овога света. ЈБубав пак и сва срећа у брачном животу зависи јоши од тога: јесу ли муж и жена прилика по годинама, телом, здрављем и uo навикама. Недостаје ли што од споменутог онда нису једно другом драги, а ту онда од среће нема ни говора. „Волим с драгим по гори ходити, Глог зобати с листа воду пити Студен камен иод главу метати, Него с недрагим по двору шетати Шећер јести, у свили спавати.“ Светла је свакако појава, да је васиитање женскиња постало предметом озбиљне пажње и зрелог размишљања у нас, похвале достојна појава, која истиче до праве мере важност и значај образовања будуће супруге, матере и домаћице. Васпитање девојака треба да се што раније започне. При васпитању као што већ рекох ваља се обазрети на оно, што ће им у будућем животу главни посао бити, а то је: отхрањивање, васпитавање своје деце и кућанство, за то их треба још за раније спремити и одушевити, како
102
ЖЕЕСКИ СВЕТ. Бр. 7.