Ženski svet

би у том иослу тражиле и налазиле своју срећу, забаву, задовољство, част и славу. Да би као будуће српске матере могле своју децу у нар. духу васпитати ареба их за раније упознати са нар. обичајима и особинама. Женске врлине као што су: љубав, доброта, љупкост, вредноћа, штед љивост и др. треба за раније неговати и развијати, а мане сиречавати, лечити и исправљати. Женске се најбоље могу васпитати у породичном кругу нод управом побожне и добродетељне српске мајке, која им у свему даје добре и лепе примере, јер добар нример више вреди, него најбоља унута. Поред родитељског дома и наше више девојачке школе пружају ученицама својима нужну спрему, за све оно, што је потребно будућој жени, домаћици и мајци. Не могу пропустити, а да не споменсм овде и некоје Фенелонове мисли о васпитавању девојака: „Рђаво васпитање жена рађа већа зла, него рђаво васпитање људи, јер љуцке неуредности долазе од рђава васпитања, које су они иримили од сво.јих матера. Не дати девојци да комедије Вуковар , Марков-дан 1899.

и чудновате приче, којима је примешана нечиста љубав. Пазити треба да се девојке не васпитавају у ражњежености и бојажљивости. Од ничега се не треба толико плашити колико од сујете девојачке. Оне унраво чезну за леиотом и спољашњим дражестима. Та тежња за раскош пропаст јеродитеља, а пропаст родитеља, пропаст је ћудоредности.“ Што се тиче самих наука то девојчице треба у главном да уче све оно што и мушкарци, јер то и сам практички живо г њихов захтева и изискује. Свака мати треба барем толико знања да носедује, да може надгледати школ. радове своје деце и да се увери о напретку њиховом. Славни Др. Ф. Дитес вели: „Необразоване жене, па још кад их је велика маса, увек су биле и остају јавно зло, препрека свакога напретка. Осим тога ваља нам још и на то помишљати, да девојка лако може пасти у такав ноложај да од својих руку живи, да сама преузме какво практично занимање. Жене треба да познају свет и људе.“ Вл. В—ћ.

ШТА ЈЕ ОНО?

111 та је оно, Што ; но ’нако, У оку ти с’ јави ? Као зора, Рујна зора Кад небом заплави! Шта јо оно, Што ’ho ’нако У оку ти сене? Као зрачак Топла * сунца Кад се небом крене! Шта је опо, Што ’ho ’нако У оку ти еија? Као дуга, Шарна дуга Кад се небом њија! Перлез .

Шта је оно, Што ’ho ’нако У оку ти блиста ? Као роса На цветиће Кад попане чиста! Шта је оно, Што ’ho ’нако Дивно трепти, краси? То је љубав, Моја, чиста Са своји уздаси! У очи се Твоје стопи; Па у њима живи! А срце је Моје гледа - —, Па се сјају диви !

Даница Максимчев Путник.

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ

103