Ženski svet

штвеним као и сваке године, на којем је чинодејствовао пречасни ирота новосадски г. Милан ЋнриН са својим капеланом г. Јов. Вуји£ем. Скунпттину је отворио и руководио председник друштвени Арк. Варађании. На првом месту учинио је помен уиокојеиим члановима Порфирију Глогоњцу учитол.у дињашком и Сшеви В. Димитр ujeeufiij, потпомажућем члану из Руме Скупштина је устајањем и изразом слава им ; одала ночаст покојницима и решила, да се у занисник уведе туга за њима Пошто j‘o ово нрви састанак скупштински после иесреће која је лане задесила узвитпени владалачки дом ; трагичном смрћу натпе л.убљене краљчце Јелисавесие 7 то председпик нозива скуиигтину7 да устајањем учини иомен великој покојницњ, изјављујући, да је име Њено увршћено удруштвену читуљу. Скуиштина устајањем и трипуташњим ускликом : слава ! одаје почает и тугу своју за овом великом Покојницом. За тим се прелази на дневни ред. Прочитан је извештај председников о раду одбора за ирошлу 1898—9. годину 7 извештај надиреглсдалтјог одбора о рачунима 7 извештај надзорника iipo®. Тихомира Ocaiojufia и надзорнице гђице Јелке Лујаиовипеве о иитомцима и унутрашњем стању завода; изветнтај лекара др. Joe. ВелимироваИа и dp. Илије Ozuauoeufia о здравственом стању ттитомаца једног и другог одељења; извештај Фишкала Лавла ГосшовиИа, о оставини добротворке пок. Марије Милоша Ди Miimpujeeufia из Нов. Сада и о иарничном стању пок. добротворке Љубице Радишићке из Сегедина7 као и извепттај Фишкала ćpa А. Вогдаuoeufia о оставини иок. Кашарине Димишријеeufia из Руме. Сви су ови извештаји узети на повољно знање и за тим је примљен и прорачун за идућу школ. 1899 l9OO. г. 7 како га је одбор ттредложио и по коме ће бити нримање: 11 7 918 ф. а издавање: 11 7 879 ф. у коме је урачуиато и 300 ф. отплате дуга 7 те но томе би било само 39 ф. сувишка. У заводу је било протнле школ. године 50 муптких и 23 женска питомца и потрошено је на њихово издржавање близу 9000 ф. не рачунећи ту разне набавке намештаја 7 посуђа 7 оправке здања 7 порез и друге потребе. Овом ириликом бирани су гтитомци и за идућу шк. 1899 l9OO. г. и избрано је 52 мушка и -4 женска питомца 7 и за тим је бирана уирава и часнипттво за идућу годину. Бирање је било јсднодушно и једногласно и изабрани су поново за иредседника:

Арк Варађанин 7 за потпредседника : Гавра Путник; за тајника Ђорђе Милић 7 за благајника Павле Тгурчић, за одборнике Ђорђе Мидић 7 Мита Ђорђевић, Кузман Миловановић 7 Глитпа Миладиновић (сви из Нов. Сада) 7 Коста Шијачки, (Ст. Футог) 7 Петар СтеФановић (Рума) 7 Вељко Петровић (Земун) 7 Јован Драговић (Каменица) 7 Радован Малушевић (Карловци), Ђорђе Крајновић (Баноштар) 7 Никола Јовановић (Ипдија), Александар Коњевић (Бач-Брестовац). У ирсг.тедачки одбор изабрани су поново: Петар Дамјановић 7 Стев. Милованов и Александар Јоргоцић. Другатво има своју Kyiry у вредности од 40.000 ®op. 7 има намештаја, иосуђа и покућства у вредности од 3.000 Фор.; има свој Натошевићев фонд од 1000 ®op и од оставине пок. Катарине и Марије Димитријевићке, као и Љубице Радишићке да потражујо 5—6000 ф . свега око 50.000 ф капитала; а има на то још 8.500 ф. дуга, Ово је једна од најблаготворнијих установа нашега народа; којом се најбоље ц у пајвећој мери чини добро народном подмлатку оба пола, који се уиутио на науку. Тим се уједно иотиомаже у знатиој мери и народна култура, јер се у великом броју народног нодмлатка олакшава приступ у средње гаколе 7 која отварају врата омладини нашој у све струке научне 7 привредне 7 и вештачке спреме, а на заводима 7 који су устројени у духу народном и верском и који су иамењени народним интересима. Коме је Бог дао да чини добра ошптим народним интересима 7 овим ће иутем највише добра учинити и највише заслуге стећи за своју душу и народпо добро. Цетињска слава. У четвртак 7 15. (27. јула о. г. обављена је на Цетињу ретка слава. Тога дана се венчао ирестолонаследник Данило с принцезом Мекленбург-ПГгрелицком Јушом, која је дан ире примила у Бару православну веру и добила име Милица. Кумовао је руски цар и талијански престолонаследник Виктор-Емануел 7 зет кнеза Николе. Руског цара је заступао велики кнез Константин Константиновић. Девер је био младожењин брат кнез Мирко. Народ црногорски био је заступљен из свију нахија 7 а биле су застуњљене ту и све веће државе европске својим нарочитим изасланицима. Невеста Милица имала је при венчању народно црногорско одело, које јој је врло лено доликовало Невеста је 7 како пигау немачке новине 7 стасита, витка и ванредно леиа појава. Некаје сретно и младенцима и држави и народу сриском!

fip. 8. ЖЕПСКМ СВЕТ.

127