Ženski svet

ЖЕНСКИ

_ „Пази секо сиротицу моју!

Кад Маринку бјела хлеба дајеш,

Моме Мирку од хлеба корице;

Кад Маринку еправиш кошуљицу,

Моме Мирку закрпи траљицу;

Кад нам свето Васкресење дође,

Кад на деци руво покројите,

Моме кројте чисто руво црно!

Нек се знаде да је сиротица,

Да мој Мирко своје мајке нема.“

То изусти, па душицу пусти,

Ковиљка је срца милостива,

Она знаде шта је сиротиња;

Прије Мирку бијела хлеба даје,

Прије Мирку екроји кошуљицу,

Када свето Ваекресење дође,

Кад на деци руво покројише,

Како Мирку онако Маринку,

Чисти скерлет и зелену свилу,

Нико не зна, да је сиротица,

А да Мирко своје мајке нема:“—

Па и данашњи угодник божји првомученик

и архиђакон Стеван, кога наша добротворна за-. друга женскиња као свога покровитеља, патрона данас слави — беше први међу седам, по апо-

|" и вашега светога патрона:

СВЕТ Бе. 2.

столима изабраних ђакона, који се за сироте и удовице етараху.

У том човекољубивом смеру, поникоше и добротворне задруге женскиња. Џа тежећи том племенитом смеру, тој хуманој сврси и наше врле Српкиње основаше женеку добротворну задругу овде; и до данас многу сузу својим милодарима сиротињи убрисаше.

Поштоване и милостиве госпође!

Са врлом вам председницом на челу!

Превирите и гнушајте се такових женскиња, као што беше охола Љуба богатога Гавана; па следећи примеру милостиве јетрвице Ковиљке пригрлите на нежне материнске груди незбринуту бедну сиротињу, као што јетрвица Ковиљка пригрли Мирка; притичите јој у помоћ ма и најмањим милодарима; на ћете тако најлепши лавор венац измешан неувелим листићима благослова — а окићен бисерним сузама захвалне сиротиње сплести своме данашњем патрону као најсјајнији нимбус!

У то име поздрављам вам данашње свечарство ваше са речима простодушног народа нашег : „Срећна вам слава !

КДОНИСИ.

Чуруг. — 17.1. (Божићна и св. савска прослава). Валда се ниу једном месту, с ове етране, не слави Божић, као код нас у Чуругу. Код нас отпочну весеља н походе пријатељске још о' бадњу дну, на ее еврше тек трећи дан божића. Види се, да смо запамтили златна времена.

Први дан божића, после вечерња, искупе се око цркве сви они, који желе, да им свештеник пререже божићни колач. То друштво пође из цркве прво евештенику, и онда код осталих грађана, који су у том друштву. У сваком дому ће се затећи пуна трпеза са разним понудама, за госте. На среди је божићни колач и свећа, запаљена. Што не сврше тога вечера, то оставе за други и трећи дан. И то све траје у највећем расположењу, песми и појању.

Нову Годину и ХХ. век дочекивали смо такође еве по неколико породица заједно код овог или оног домаћина.

О ев. Сави приредило је певачко друштво, као и сваке год. народну забаву на којој је нререзан свечарски колач. Расположење је било и ту врло повољно, а било је и добро посећено.

Чуружани су овом приликом били одлико-

вани и посетом г. Милана пл. Заке, шајкашког посланика. Ја би можда и више шта казала о ватпој св. савској забави, да сам била присутна, али овако говорим само по чувењу, јер ја сам отишла у Нови Сад на ев. савеку беседу. Ову је забаву заиста вредно било посетити, јер ко год ју је посетио није се покајао. Не зна човек

"шта га више заноси, да ли оно умилно певање

или свирање, или она дивна слика, кад се дигне завеса и појави г. Ј. Грчић опкољен дечицом школском. Заиста г. Ј. Грчић заслужује својим трудом велико признање и захвалност, јер да њега није овај програм зацело неби био тако изведен. Ова је забава веома посећена била и то не вамо од Новосађана него и од странаца, који су дошли, да чују онај диван програм ове забаве. Још би можда и више посетилаца било, да су цене мало ниже. После првог дела, е' којим су сви били задовољни и очарани, наступило је тек право расположење. Младеж је играла и била расположена, тако, да се тек у зору разишла. Ова забава је на мене оставила врло пријатан утисак, те нисам могла а да и о њој коју реч не рекнем, и М. (С. |