Ženski svet

НЕ ___ ЖЕНСКИ СВЕТ. - Бр. >

ници и ученице његове носиће га у лепој и драгој успомени као свога врлог наставника, многи међу њима сећаће га се као свога добротвора, јер је не једног сиротана ђака својом дарежљивом руком испомагао у борби за опстанак и ако то не беше знано у јавности, јер покојник беше од оних ретких људи, који су желели да не зна левица што чини десница. Баз оца, без мајке и без најрођенијега свога живео је и умро, али је својим животом стекао велики број пријатеља који су га оплакали и крај евега непогодног времена до вечне куће испратили.

Нека му Бог милостиви у загрђају родитеља и браће његове даде рајско насеље и ве: чан му спомен био међу нама, који емо га знали !

: Милева.

В. С. Миклуш. — Врло штованц Г. Уредниче! Давнашња је жеља овдашњих Српкиња, да се у коло блоге и споразума ухвате, те да тако општој ствари по слабачким им силама од користи буду. Па што је овд. женскиње дуго желило, на радост и утеху свију нас постигосмо ето, помоћу божјом, да и овде буде ж. Задруге као. и по другим местима ерпеким. Дана, 14-ог окт. пр. г. покретачи за ж. Задругу а наиме председник цркв,. општине Јоца Мартиновић И парох Петар Агрима сазову приличан број Српкиња из места на један ошшти збор, који је имао да реши: хоће ли добр. Задругу Српкиња хтети у Срп. Великом Миклушу да оснује.

После лепог поздравног говора председника, цркв. општине, би овај доста добро посећени збор Српкиња отворен и буде умољеп местни парох, да саопшти цељ и намеру, рад којих је

овај збор Спркиња тај дан сазват Мети парох

је сакупљеном нашем ж. свету опширно говорио и разложио цељ и намеру као и видне успехе, произлазеће од оснивања ж. добр. Задруге и напослетку позвао еве присутне Српкиње, да се гледе тога изјавне, хоће ли да оснују ж. Задру гу. Све наше присутне дичне Српкиње једно-

тласно. похиташе на, сусрет речима свога дух..

пастира, те јасно пеказаше, да су за оснивање ж. задруге, од које се многом добру и користи надају. После овако лепог и одушевљеног одто-

вора беху акламацијом изабрате за председницу:

гђа Милева Аспрић; за подпредседницу: гђа Александра Николић; за благајкињу : гђа Милица Михаљац; за одборнице, гђе ове: Персида Агрима, Јулијана Вајдић, Софија Мартиновић,

" одушевљење и жар тај не стоји у каквој "мери праведној; види се, да је и овде јача воља |

Дмитра Јанковић, Милица Бранковић, Емилија Лукић, Ана Конић, Јелена Конић, Мила Бенћесков, Анка Керпенишан, Сида Радин и Милица Штетин; а за тајника парох Петар Агрима. И тако у нади, да ће нам се правила задружва на надлежном месту одобрити, — почесмо у име божје — а помоћу св; Саве милог свеца Задругиног делати; стога нека ми је ма укратко дозвољено о будућем делању добротв. Задруге Српкиња проговорити.

Сам наслов односно име ове Задруге казује нам, да је она узела на се задаћу, да чини и твори добра у колико јој то њене материјалне силе допустиле буду И она ће задађи тој у колико ја познајем одушевљење и добру вољу овдашњих Српкиња, а нарочито оних, које су се на први мах тако свесрдно позиву покретача · одазвале, по најбољем знању и умењу своме људеки и српски одговорити, те ђе многој јадној сиротињи натој пружити лека и мелема, да не ропта на своју худу судбину, која јој је ускратила благо. земаљско, па ни на Бога милостивог, коме ву и сироти и богати — једнаки.

Ова задруга носећи се том мишљу и имајући на уму еватдашњу потребу сиромашне школске деце, већ одмах на почетку свога живота и делања, показа толико љубави и пожртвовања према њој. да јој се дивити морамо; зато нека јој је хвала и слава од опих малиша, којима је она после родитеља или "први и највећи добротвор!

њихових,

Ја ово право и српско одушевљење као и свети онај жар, племенитих и нежних груди и срдаца наших дичних' Српкиња проистиче, врло штујем и клањам му се тим већма, што познавајући материјално стање овд. Срба, раз-

што из

него снага, ваљда зато, да се и опет обистини оно наше: „треба хтети, М видиш куд се један корак даље

треба емети, па да Па то ме баш и гони, да идем, те да ма и у главним потезима обележим делокруг овдашње задруге Српкиња, којег би! се по мене врло екромном мишљењу — осим већ оног, што сам напред рекао — свака чланица држати и равнати требала, — ако емо вољни, да нам Задруга ова донесе оног плода и рода, од којег кусајући постали би и сами бољи, напреднији и сретнији,

лети“.

'Истина, да би онда и посла било више, али шта

то мари добра воља, којој ништа не емета; тада