Ženski svet

· ИВЕ

|

Бр. 4. и 5. ЖЕНСКИ

Њему соко писком одговара :

Мени јесте без крила мојега

Као брату једном без другога.

Тад' се Дмитар беше осјетио,

Бе ће љуба брата отровати,

Па он узја вранца великога,

Брже трчи граду Биограду,

Не би л брата жива затекао;

И овде видимо две психолошке верне појаве: љубав, која је у песмама о Јакшићима, међу браћом, нераздвојна, и пробуђену савест која повле узбуркане страсти као оно сјајни месец над мирном пучином мора тихо засветли. Дмитрова узбуђена уобразиља дочара му страшне слике о његову брату. Наједаред му се приказа његов двор са црном заставом; коњи без седала распуштени: елуге гологлаве устумарале се; причу му се женеки врисак и јаук; замириса

пп •« • «8 9 • • -—

СВЕТ. 61

тамјан; а са мртвачког одра гледи га брат му Богдан са горким оемехом на лицу. Дмитра Јакшића проби хладан зној. Скочи и ободе коња те као муња полети кући.

Кад је био на Чекмек-ћуприју,

Нагна вранца, да преко ње пређе,

Пропадоше ноге у ћуприју, |

Сломи вранац обје ноге прве,

Кад се Дмитар виђе на невољи,

Скиде седло с вранца великога,

Пак заврже на буздован перни,

Брже дође граду Бијограду,

Како дође, он љубу дозива:

Анђелија, моја верна љубо,

Да ми ниси брата отровала !

Анђелија њему одговара:

Нијесам ти брата отровала,

Веће сам те с братом измирила.

ПОЉУБИХ ТВ...

Џреклињах те, и молих те За пољубац један, За пољубац сеје брату; За пољубац чедан. Ал ти не хте ни да чујеш Преклињање моје. Сјогуни се као никад Тврдо срце твоје. | Беогрсд. | ;

А ја шта ћуг... Џунан жеље, Осмелих се на то, И помислих: Мораш казну Ти поднети за то.

Пригрлих те и — пољубих,

- И ти цикну гласно, _

Ал у мени злодух неки Насмија се јасно.

В. К. — Љубисав.

0 —————————

ГОВОР

на ваведеније 1898. г. о крсном имену „Добротворне Жен. Задруге Српкиња Сомборкиња“.

У последњој четврти овога столећа, које се може назвати веком Феминизма, јер се у њем истакло женско питање, које ће решити истом идуће столеће, — у најновије доба и жена излази из ускога и екромнога круга породичних дужности, па се помаља на обзорју јавнога рада, око којег је све до скора само човек приањао. У наше дане жена теком тече за човеком, да му и на том пољу као и у приватном животу буде помоћница, на што је и створена.

„Кена је вековима, од најдавнијих времена, везана била само за кућу и породицу, на коју је упутила природа и друштво. Породица то је комад земље, који је жени дат на обрађивање. Њој је поверен свет посао: неговање и ваепитање подмлатка и вођење и надзор куће. Жена

је светило куће. А како буде то светило, онако ће се и кућа светлити. Какве жене онака и деца, онака и кућа, а какве куће и породице, онакав и народ. Дакле у рукама жена је положен здравствен, моралан, а богме п имован напредак једнога народа, а то значи да је жена не мали чинилац у животу народном, ма се она кретала само у кругу породичном и тај се приватан рад и утецај њезин не еме омаловажавати. Сем тога од жене, од уређеног породичног живота зависи, какав ће човек бити и као јаван раденик, те жена и тим путем утиче на јаван живот То је признао и потврдио великан немачкога народа

"покојни Бизмарк. Он је онима, који су дошли

да му честитају седамдесетогодишњи рођен дан, и том приликом већ као обично величали заслуге