Ženski svet

5 У

· « с е ЕН част !“ да нам будеш бранитељ;

Бру 5 - –

ЖЕНСКИ СВЕТ. · 53

цоставио, може доћи вријеме, може се родити какав изрод, па раздијелити мајку Србију на дјелове, могу душмани српски то учињети; може раздор и свађа окренути на странпутицу мирни, поштени, јуначки и вјерни народ мој. Може тада Србија постати земља робовања, а Српетво робље тпрјанину. С тога сам велики Боже мислио, мислио и на једну смислио, да у славу Твоју подигнем велељенни храм, манастир, задужбину моју — вјечну кућу на оном свијету, да е' у њојзи поје летурђија оног евјета као и овога!

Па ако би Србин мој и робовања допао, нека нађе скровито мјесто, гдје пе. 66 кајати за своја дјела, за своје гријехове . Ако му тијело буде роб душманину, то да му дух тежи Теби Источниче свију блага.

Да у светој задужбини нађе истинитог лијека ранама евојима, да му не да клонути, ни пасти.

Ова задужбина да буде уточиште рода људскога, гдје ће му се дух велики челичити и сјећати вазда — докле стоји камен на камену — сјећати на претке славе, на просвјећену Србију.

Ова задужбина да буде Српству у невољи, као сунце које на студени грије биједнога невољника.

Нека ова задужбина показује Српству зрак слободе свете. Ова задужбина св. мати православна црква нека му у невољи уљева наду, на избављење рода, свога евесрпекога!......

Овако је говорио велики жупан Стеван Немања, клечећи пред иконом свога заштитника, своје крене славе светог Аранђела. .. Говорио и Богу се молио, а сузе му саме падале низ свето лице његово. Поћутао је мало, загледао се у лик Аранђелски, па је наставио зборити тако дивно, тако узвишено, да га је милина било слушати.

— Ваштитниче свети! проговори даље. Моја лијепа крена славо Аранђеле крилати, вјесниче Божије наредбе, тебе посла Вјечни у дом мојих прађедова „вео славу т па и сада у дворовима мојим без тебе Божијег посланика ја ништа не почињем, док Богу па теби благодарност не принесем, никакво велико дјело не предузимам...

На светим крилима 'Гвојим понеси по мајци Србији радостан духовит глас, да,

ја њин Господар Стеван Немања желим

подигнути свету задужбину, у славу Божију, нек по свој Србији пропоје слава Саваоту !

Умудри ми и разуми сваког Србина и српског сина нек је готов жртвоват се: за вјеру свету православну, за име српско, за отаџбину, за Господара свога. Свега имам, што ми је Бог дао, не жалим блага ни труда, а да што значајнија задужбина буде; нека се од кољена кољену прича и приповиједа, каква је била слава и величина за доба Неманића, да нам у Српству спомен не угине.

Сам себе жртвујем Богу и народу! Носио сам снажно и високо заставу ерпеку са твојим ликом свети Аранђеле, заставу благословљену светом црквом православвом. И, куда је год доходила. = слава нек је Богу! свуда је српски образ освјетлала. На сваком мјесту, гдје је душманин угледао ту свету заставу, заслијепио јеи клонуо својим духом, јер је застава моја означавала: Мир Божији, братску слогу, вјеру православну. И све то уједно састављено, а окићено српским прегалаштвом и јунаштвом означавало је: душљманима тротаста !

· Како сваком вијеку смрт прекрати овоземни живот, те неко од својијех послова посвршава нешто, а неко ништа; некога смрт затече спремна, а некога неспремна.... Ја, који сам близу заласка мога, земаљског живота, рад сам да спреман изађем смрти на сусрет.

Омрти се ја не бојим! Нека тијело пропадне, нека се сруши душа, коју ми вјечни даде, доћи ће пред онога, који ју је у ме задахнуо... „Смрт су врата чистог злата, кроз који свак уљави у вјечноста“ Прије него се раставим и речем мајци Србији задње е Богом! милостиви Боже и свети Аранђеле, будите ми у раду моме помоћници, да мп се замисао оствари.. Нека ве веселе и зарадују горем дубраве Србинове; нека се веселе и зарадују старци и младићи; нека се веселе и зарадују сиромаси и богати; нека се весели и зарадује свилоруно стадо и сво благо