Ženski svet
Бр. 6.
КЕНСКИ СВЕТ 91
КЊИЖЕВНОСТ. Немачко-бугарски речник у великом Формату
саставили: гђа А. П. Каршовека и г. г. др. М..
Војников, П. С. Каршовски, Ив. К. Ђоров и др. ушао је у штампу Тодора А. Кунчева, књижара и штампара у гр. Ловеч-у (Бугарској). Људи, који би ради да уче бугарски језик, а вични су немачком могу помоћу овог речника лако научити тај братински и нама Србима најближи језик, Цена је за велики Формат 32 лева (динара) а за мали- 16 лева (динара).
Од „Мале библиотеке“, изашла је 10. свеска. У овој свесци је написао Иво Ћипико кратке приче „Са јадранскиг обала“. Излази у Мостару у издавачкој књижарници Пахери Кисића. Цена 12 н. или 30 п. д.
„Његова Светост, патријарх српски Георгије Бранковић и српска просвета“. Написао проФесор Ђорђе Магарашевић. У Ср. Карловцима. Српска манастирска штампарија 1900. г, Цене нема.
Где је љубав, ту је и Бог, из прича за народ од грофа Лава Н. Толстоја, превео Нектарије Аргировић, јеромонах манастира Месића. Цена 10 потура. Вршац, артистички завод удове Ј. Е. Кирхнерке. Књижари и већи продавци добијају уобичајени рабат, а приватни купци могу добити код писца поједине примерке уз марку
од 4 потуре за поштарину. Адреса пишчева: »Меј атје Агајтоу1е, јеготопаћ, талпазиг Мезе р. Уегзесл«. Ша сваких пет примерака, даје се један бадава.
Позив на претплату. Увјерен у Вашу заузимљивост као родољуба и пријатеља српске књиге, обраћам Вам се с братском молбом, да би добри били заузети се, у досежном Вам кругу пријатеља и познаника, око скупљања претплате на мојој књизи „Мевјерна жена“, шаљива игра у 1 чина. Досле нијесам се могао, обратити никоме даље од мога ближњег круга, пошто нијесам имао довољан број књиге, а желим, да одмах свакоме отправим књиге, чим добијем за њих претплату. Ако бисте увиђели, да је потребно; изволите понудити кога-год од Ваших пријатеља или познаника, да би ми и он скупио колико могне претплате. Цијена је појединој књизи 30 новч. Према изради и хартији, које има у књизи 6 штампаних табака — ова је цијена врло умјерена. Скупљачи добијају уобичајени рабат. Надајући се на Вашу родољубивост и заузимљивост, с којом ћете ми се одазвати, у напријед Вам благодарим на Вашем усрдном труду. С поштовањем Ђуро Шпадијер, управ. цетињ. основне школе. — Моја је адреса: „Ђуру Шпадијеру, управ. цетињ. основне школе Се пје (Моп(епевто).“
>
ЛИСТАК. «
те Оту перо О оте
ДЕНА ТАТИЈАНА.
Написала Милка Гргурова.
Пре много година у Бечеју живео је неки трговац Сима Перић. Почео је трговину са врло малим новцем, али са Савком, својом вредном другом, стекао је доста прилично имања и трговина им је лепо напредовала. Беху то добри и поштени људи и живели су врло сретно и задовољно у своме малом имању. У кући им је владао највећи напредак. Имали су само две кћери, за које су се бринули да буду ваљане домаћице, На више образовање нису ни помишљали. А на што 2 Они беху људи од старога кова. И у њиховој кући нису се смели уносити никакви модерни обичаји, све је то морало бити онако како су и њихови стари навикли, Они беху до сада сретни и уверени да Ке у њиховој кући владати увек мир и слога,
Такоје и било до некле. Деца су им мирно расла под материним надзором. Училе су од своје добре мајке све домаће послове и биле су вредне као кртице. Њихови суседи и познаници звали су их „љубичице“, које се не виде, али мирис свој распростиру надалеко.
Те две сестре не беху ни мало налик једна на другу. Старија Марта, не беше лепа, лице јој врло неправилно и грубо, а и нарав јој не беше пријатна. И ако се мајка трудила око своје деце, ипак Марти не могаше улити нежности.
На против млађа сестра Татијана, била је сасвим другачија. Нежна, весела, увек је певала, а при том и необично. лепа, паметна, добра, па и стидљива. Она је трпљиво сносила доста грубе прекоре своје сестре, која је завидела њеној ле-