Ženski svet

ЈУ: и ЖЕНСКИ СВЕТ. „БР .6.

поти. Шта више Марта је бивала и врло сурова са својом сестром, а она се ипак никада није потужила. својим родитељима. На против Татијана је увек гледала да сваком приликом да својој сестри већу важност, те се она задовољавала најскромније у свачему. Марта се лешпе одевала, па како онда девојке нису носиле шешире, то је она своју сестру лешше очешљала, него себе пи увек била према њој веома пажљива. Па ипак није могла да ју задовољи, јер она ма шта да је обукла и ма како да се очешљала, увек је млого лешша била од Марте, а то је Марту до тога степена наљутило, да ју је називала подмуклом и лукавом, па ју је често и злостављала.

Татијанина лепота прочула се надалеко. Друкчије нису је ни звали него „лепа Татијана“. Са свију страна долазили су просиоци. Џа који је и дошао да проси старију, чим је видео млађу, одмах је одустао од Марте, па је хтео Татијану.

Родитељи су били од старога кова и нису ни пошто хтели допустити, да им се млађа уда пре старије кћери. А особито још кад им рече

Марта, да ће се пре убити, него што ће поднети ту ерамоту, да јој се млађа сестра уда пре ње. !

Тако ву родитељи одбијали најбоље прилике, које су се јављале Татијани. И што су више долазили просиоци, тим је и неслога у кући бивала све већа. Јер и Гатијани досади то вечито Мартино роптање, која је сву евоју љутину на њу изливала.

Најпосле да учини крај тој неслози рече Савка своме мужу:

— Како би било да ан л пошљемо у Нови Сад, моме брату, који и онако нема женске деце, а Татијану, веома воли и они његова, жена Фемка. Знаш како желе, да буде код њих неко време у гостима. — Сима изненађено погледа своју жену па викну:

= ено, како би ми то учинили, свеш казао 2

— Па шта да кажег Какво је то зло, што би отишла у родбину 2 Сваки ће разумети да је шиљемо само за то, да се старија лакше уда. А најпосле, не иде туђину, но своме ујаку и ујни. А ти знаш, какву би им радост учинили, особито снаја-Фемки, која нас и осуђује, што децу не пуштамо никуда од куће, да мало евот виде. — Још је дуго Савка. говорила своме мужу да је то једини начин, да већ једном буде мира у кући, а и Марту би могли лакше удати.

шта би

Најпосле попусти Перић својој жени, ма да јој је доказивао, да тај случај не беше никада у њиховој породици, даје девојка куд ишла од куће без родитеља својих, џа ма то биломну родбину. |

Перићкин брат беше евештеник у Новом Саду. Кућа му беше баш преко пута Саборне цркве. Поштовало га је цело грађанство, а познавала сва околина побожног и доброга поп-Васу, јер беше гостољубив и милостива срца. Ни један сиромах није од њега отишао, а да га добри свештеник није поутешио, нахранио и напојио. Па и жена му беше добродушна. Имали су два

_ сина, који беху у карловачкој гимназији. Па како

не имађаху женске деце, врло се обрадоваше кад им једнога дана Перић доведе Татијану, који им се читаво извињаваше, што кћер шиље од куће на дуже време.

Поп-Васа га је укоравао, да не ради добро, што се држи те своје старе предрасуде, говорећи му:

Време напредује, па и људи треба да иду с временом. Шису увек ни наши стари најбоље чинили, па ми и ти зете, не радиш добро што се строго придржаваш старих обичаја, те кће

"рима убијаш срећу. Удај ону, коју прву ишту,.

па ћеш и другу лакше удати, јер овако правите себи главобоље. Напустили сте Марту, да вам она заповеда, а то богме не ваља. — |

Још му је вазда поп-Васа говорио, али не могоше доказати своме тврдоглавом зету.

А сирота Татијана чисто је мало оживила, како је дошла код ових добрих људи, јер код куће већ скоро отупи од презања и енебивања. Толико ју је сестра кињила, што родитељима и није о освачему роворила, само се по кад-кад горко исплакала у каквом куту, где ју нико није могао видети.

Татијана дође им баш о великом посту, велике недеље. У кући су спремали, месили и преправљали за празнике, а Татијана је весело помагала евојој ујни, којаје у њој уживала као да јој је рођена кћи. Кад су послове посвршавале, онда су побожно отишле у цркву, да се и Богу помоле. >

Једнога дана рече поп-Васа, својој жени:

Фемка, сутра нам деца долазе, а позвао вам и поп-Стевиног вина, Илију. Остаће нам сва тројица преко празника. Где ћеш их еве сместити 2

— Не брини се. Та кућа нам је доста хвала