Ženski svet
..
Бр. 9.
Једног дана краљ доби једну визиту; то је био принц Неруки, богати власник у околини, савршен властелин, који је дошао да тражи једну од трију принцеза. Но у то је време био чудан обичај, кад се тражила рука неке девојке. Заручник, који је хтео да испроси какву младу персону, он би напунио своје џепове с јабукама и ако му се допадне, он јој понуди једну црвену јабуку; то је вредило толико, колико да је било оверено и код суда.
Принц Неруки није пропустио а да не проговори о даровима, изузетно за принцезу Триу; али је било тешко познатије између две сестре, јер се Фини Чабук добро побринуо, да их при престављању не именује. За то је принц прибегао лукаветву, које му је улила његова мајка, принцеза Софија. Пошто се дубоко поклони испред краља Чабука и његових кћери, скидајући своју кацу, на којој је било перо три метра дужине, принц је Неруки изговорио ове речи или налик на ове речи: „Сматрам, да они који хоће да беседе, треба да су мало красноречивији“.
„Величанетво, ја сам усхићен, очаран, изненађен, зачуђен у присуству трију лепотица, које су ми пред очима. Пошто нема многоженства, које је забрањено у нашој земљи, понудићу моје руке Вашим двема кћерима, а моје срце трећој; али треба да изберем... Велики краљу, помислите да сте на мом месту, ја сам преко мере збуњен... Дозвољавате ли ми само да се прошетам са Вашим Величанством и Њиховим Милостивама по Морави, са главном галијомр У повратку ове екскурзије, која ће бити само да би добили апетит, да би одали достојну част Вашем ручку, ја ћу се решити да понудим јабуку једној принцези,“
„О драге воље“, рече краљ, пошто се мало промиесли. „Међу тим, ја имам на то да поста-
ЖЕНСКИ СВЕТ.
141
вим један услов: за време шетње принцезе ће најпобожније чутати“,
Онда Неруки понуди по једну јабуку сва-. кој принцези уместо заручног претена. За тим уђе краљ и принцезе и господетвена барка у мишицама принчевим — отплови,
ж
да све време шетње, све три близанке, чувале су понашање тако етрого и тачно, да је сиромах Неруки изгубио наду, да ће моћи пронаћи најплеменитију принцезу. У томе, он предложи да изађу на Нишко острво (Те де КМзва), пуног цвећа и воћа, које су из даљине приметили,
Пошто на то пристаде и Чабук, барка се заустави до острва, у коме је било толико цвећа ! Прво виђе принц да би понудио руку принцезама ; али је већ лепа Ена, у својој живахности скочила из барке, без да ухватируку принчеву, и одмах се пусти иа лептире, тице и жабе, на' које је ту наишла. За њом лође Зиа, полагано, плашшљиво; она се оелони више пута да би изишла из барке, и пошто је врло невешто излавила, исцепа свеју хаљину. За њом пође Триа, љупка, смешећи се. Она додирну руку, којом је Неруки позга, и сиђе са толико лакости у колико и пристојно.
При овоме, кад јој принцруку прими, увери се да је то Триа. Сада, без да даље чека, док је Ена за време ћеретања са инсектима и док се Виа шеташе које куда, он се баци испред ногу Трие и понуди јој јабуку своје љубави.
Можда није био задовољан стари Чабук на: оваки испад ствари, а међу тим, могла ли се је царска, порећи, ма да је истину тајио, а за коју се увек нађе начин да се позна 2
Врлине, као и погрешке не могу се дуго крити.
ПЕМОЈВЕ.
Увенуло цвеће, стало лишће жуто,
А небо је мутно, тужно забринуто; И јесењи ветар, сетно њија грање,
У души му буди — жалосно сећање.
Када пре три лета, птице одлетише,
Так' ми и ти оде... да е' не вратиш више;
Од тада ми сунце, још никад не сијну,
Од тад ми за навек, прамалеће мину. Нови Сад.
Мој живот без тебе — подобан је стени, Над њиме је небо вечите јесени!
Стазе су му с лишћем опалим посуте, И по лишћу руже, давно увенуте !
Па тако без нада, и без осећаја,
Мој умрли живот после твога траје,
Суза ми не мути више око тавно,
А од бола срце... свиснуло је давно ! Смиљана.
с ______