Ženski svet

и рии

Бр. 4. Е ЖЕНСКИ СВЕТ. 58:

У томе виде њега. Идејална мушка слика.

Озбиљност, поштење и тактичко понашење беше ·

све његово богатево. Виде га у кући једне своје познанице. Ну. његово понашање збуни је; до сад јој се тако што није десило. Она је била већ свикла, да се мушки повијају онако, како је она хтела и желела; док код њега о томе није било ни мислити. Ов је био учтив ал достојанствен; пажљив ал хладан. Ни спомена о комплиментима, на које је она свикла. |

Њу то наљути. Он је знао које она, и онда његово понашање, по њеном појимању, било је више него неучтиво. Не, то не сме и не може тако остати; она ће да се свети. А може; доста је лепа. Њена сујета би понижена, а женској сујету понизити, значи за душу је ујести.

И она започе. Позва га да их походи. Он обећа. |

„Чекај мало“, мислила је кад је етигла дома. „ја ћу те научити већ учтивости и понашању, кад их код куће ниси добио“.

Затим се погледа у огледало. Виде и осети лепоту лица и тела евога. Осмех задовољства, заталаса, јој лице.

„Победићу га!“ готово узвикну она — –

На два дана по забави, походи их он. Она.

га дочека и уведе у салон. Заобилазним путем дозна оно што је хтела.

„Таман како ваља“ мишљаше задовољно она. „Стање му је лоше, а новац има снаге да купи

човека“.

Кад је полазио, мати га њена позва да их чешће походи — младић јој се био допао. Он обећа.

„Већ те имам“ шапутала је она. — — —

Дани су, међу тим, лагано одмицали. Он је постао члан њихове Фамилије. Ну она не оста,

доследна своме задатку. У колико је хтела у.

почетку да му се свети и да га исмеје, у толико је сад постала блажа, питомија и попустљивија. Гледала је да му угоди. Осетила је нешто, што дотле није осећала, а није умела то ни да објасни. Његово понашање, које је њу у почетку љутило, њу је победило; и она га баш таквог почне да обожава. Најпосле увиде да је њена воља зависна од његове. Сваки његов миг она је већ знала шта значи и њен задатак беше сад да му свагда само угоди.

Као што женска утиче на судбину човека, тако исто и човек утиче на судбину жене. Она је била потпуно свесна што се с њоме десило.

Осећај, кога у почетку није умела да објасни, постао јој је јасан — беше то љубав.

Она га је љубила.

Али ни он не оста хладан. Та она је била

и сувише лепа, ада онне би осетио моћ и то-

плоту њене лепоте.

И колико је у почетку био хладан, пошто је увидео шта она хоће с њиме, у толико је сад постао мекши и дао својим осећајима на вољу, док га они готово не угушише, Она је била имућна, док он ничега није имао; и због те неједнакости везе међу њима није могло бити. Он није хтео да она и помисли, да би га њен новац могао победити. Само то не. И с тога се

почео те да клони, да је избегава. Мислио је:

лагано ће моћи изагнати из душе ту љубав, која за њега не беше анђео већ авет.

Она увиде то и осети блаженство.

„Он ме љуби, зато ме избегава“, душа јој шапутала,

0 победи ил освети није ни помишљала. Њена је мисао била“ само та, да му се што више допадне, и већ је заносно гледала у своју | будућност. |

У „Ил његова, ил ничија“, с тим је мислима легала и устајала. — — — — —

Беше већ дуго како их није походио — за њу читава вечност. И у колико се чудила његовом понашању, у толико је више била убеђена, да је он љуби. А и она је њега љубила, љубила како је само женско у стању да љуби. Па кад је већ тако, кад се узајамно љубе, што је опда избегаваог! Та и он је био убеђен. о њеној љубави — она му је већ толико доказа дала.... Па зашто онда овог. Њој сену једна мисао.

„Како да се одмах не досетим!“ узвикну, а задовољство јој обасја лице

„Новац је свему повод... Ну он није у стању да их одвоји, кад их већ и судба везује ! ..: Лепо! Кад се ти плашиш, ја се не плашим; кад ти не осећаш довољно смелости, ја је осећам. Ја ћу учитити оно, што сам од тебе очекивала“. 05

(С тим мислима она се упути њему.......

Он је седео у својој соби задубљен у посао. Био се сав занео. С поља се чу куцање. Он не чу. Куцање се понови. |

„Слободно викну и пође да види ко је то.

У собу уђе она.

Он, како је пошао, тако је стао — од чуда занемио,