Ženski svet

60.

| И она застаде; и његов је поглед збуни. Сад тек осети и увиди шта је учинила. Ну то магновено нестаде и она започе тихим гласом :

„Господине, ја сам дошла да вас умолим за једно објашњење. Ви сте нас ставили. Зашто — ја не знам, ал сумњам и. мислим да су ми познате побуде ваше. Ну сумња није извесност и е тога сам дошла. Ви ћете, можда, овај мој поступак оценити као неупутан, као недостојан једне и најобичније девојке, у толико више девојке мога положаја. Али мени је све једно, ја сам све то бацила под ноге и ево ме да вас умолим за објашњење вашег понашања,“

„Госпођице“, започе лагано он. „Ви сте, заиста учинили нешто, што је толико опасно колико ви и не појмите; и ја жалим, из све душе жалим, што вас је ваша лакомисленост дотле довела и дала свету повода да“. —

„Знам шта хоћете да кажете,“ упаде му она. „Оставимо свет нек мисли шта хоће и како хоће. Ја сам свесна овог што чиним, — оставите дакле то. Ја вас молим да ми кажете: што сте напустили нашу кућу, боље казано, што _ сте ме оставили 2“

„Вас 2!“ узвикну он. | 5

„јест, мене. Ви знате да вас ја љубим из све душе своје. А ја знам, ја сам убеђена да и ви мене љубите!.. Па зашто онда ово, зашто ме мучите, зашто остављате 2“...

Плач је загуши и она изнемогла седе.

Он је био нем, збуњен и узбуђен!.

Лагано дошав себи, поче јој објашњавати своје побуде и понашање евоје — исповеди јој се шта му душу тишти.

Она га је саслушала немо и пажљиво. Кад јој исказа еве, блажи јој осмех осветли лице, а душу јој испуни неописан занос.

от

Истина је горка, Јест, тако се каже; Ал зато не треба Опет да се лаже.

Не треба је крити; Треба је казати, Треба искрен бити.

Нека, је и горка,

ЖЕНСКИ СВЕТ,

Бр, 4.

Одатле су отишли заједно њеној кући, и последица посете њене, беше — њихово венчање.

„Дете моје“, опомињаше је отац на сам дан венчања, „Упамти шта ти отац вели. Буди мужу оно, што је жена дужна да буде, што иште закон судбине. Кивот као живот, вазда ће бити онакав каквог га ми начинимо. С тога никад не помишљај да мужу живот отежаш. Буди нежна, послушна и истинита. То је спона која чини живот задовољним. Жена нема своје судбине. Била дете, девојка, жена, — она је увек везана за туђу вољу; шта више, она целог свог века етоји под пасивним утицајем осталих људи, на које она често има утицаја само симпатијом својом. Мужа мужем одгаја светион сам; жену; отац и мати, наставници и муж. А то и јесте појмљиво. Коју жену свет одгаји, она није ваљана; а жена која сама себе одгаји, тешко да ће бити задовољна, са животом Да је жена задовољна, то је само човекова заслуга а ни како њена. И мати и ја попуштасмо ти и више, него сам ја хтео; ну ти си толико умна да ћеш умети оценити то, и нећеш се повести и даље, у твоме животу, за том матицом, која је овде, у нашој ћући, још и могла да буде. Не мисли да се задовољство жене у животу, састоји у деспотизму њеном! Не! Позив жене има многих озбиљнијих, свечанијих, узвишенијих, и племенитијих дужности те да испуни све оно, што се од не очекује!... Послушај оца свога, па ће те Бог благословити, као што те и отац благовиља !“...

Она је оца пажљиво саслушала. Ну, на жалост, само — еаслушала. —:— — — =

(Они се венчаше.

(Свршиће се.)

Ф Т

ИВА.

Лаж е' усана мојих Неће никад прећи; Истину у очи Свакоме ћу рећи.

0, колко би е' људи Сачувало јада Да истина увек Међу њима влада.

Кад би један-другом | Са истином ставо:;

Многи би се Од пропасти Гор. Милановац.

тада — у спае'о, РА

· Јела М.“Луњевица. — ~