Ženski svet

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бо

више бриге да полажу овој задузи, која је свој рад и основала и удружењем пошла баш тој мети, да чини добро ближњем свом.

Тим новим правцем запрвила је наша стара председница, т-ђа Јулка Димитријевићка. Старост јој пречи, да само јавно учествује у друштвеним пословима, али она за то будно прати сваки покрет задруге наше и оних других сестара.

Она је приложила 200 круна једном за свагда, да се сваке године о Божићу приход од тог подели сиротнима, које задруга за добро нађе.

___Њеним примером пошла је и друга чланица гђа Саве Међанског и приложила је 100 круна на оснивање и подизање Фонда за сиротински дом, кога намерава задруга, ако Бог да, подићи за. изнемогле и себи остављене старице Српкиње, којима је стид просити. Уз тај ће се дом основати и раденички дом за старије женске, Српкиње, које ће за имућније куће и породице моћи радити прикладне послове, као: предиво, крпљење, плетиво, чешљање перја и томе подобно, те ће ту, у своје старе дане, моћи себи зарадити кору хлеба, а задруга ће им ићи на руку да добију посла и даваће материјал за плетиво и предиво.

Ми се уздамо у наше млађе чланице, да ће ову идеју моћи извести, јер ми смо старије већ отежале за све то.

Да би могли боље и напредније вршити своју цел, потпомажу нас, Богу хвала и доброј вољи и наше суграђанке друге вере. Тако нам редовно сваке године о Божићу прилаже за нашу сиротињу по 10 круна наша почасна чланица г-ђа Јозефа пл. Војнић рођ. Семзе. Гђа Фрида уд. Мукић, некадашња градоначелниковица,. суботичка, оставила је тестаментарно нашој задрузи 400 круна за њене цели, те и овим путем изјављујемо њој и свим другим

прилагачима нашу најтоплију захвалу. Угледале

се, да Бог да, на ове племените душе и друге сестре и суграђанке наше, којима је Бог подарпо земаљска блага. М—на.

_ Даровар, (Славонија). Дуго смо чекали, дам

о нама штогод у лијепом овом листу читамо, али — бадава! Никад ни словца! — А ипак живимо и ми, и ако још за сад животом млађаним и скромним, — али тек живимо и радимо већ пуне двије године, — и свака поједина од нас улажемо све силе и сву снагу свеју, да нашу

" задругу подигнемо, да нам она ступи што прије

у ред осталих сестара њених. — Али да почнем

од почетка. Било је то на Сретеније прије двије године,

кад су се. све Дароварске Српкиње састале, да у свом мјесту створе добротворну женску за“ другу. — Није их плашио премален број Срба у мјесту, нити се бојале икаквих запријека, него одма сложно и озбиљно отпочеше рад евој, приступивши избору предеједнице и управнога одбора. За предсједницу изабраше једногласно госпођу Христину Добровић. — Име њено није српскоме свијету ново. — Код оетварења сваке лијепе и племените замисли српске спомиње се њено, — и њенога врлога супруга име, — а највише је оно засијало, код оснивања српске школе у нашем мјесту. — Зато су наше Српкиње мудро урадиле, што су баш њу за предсједницу изабрале. — Од онога, — па све до данашњега дана, — ради она неуморно око напретка наше младе задруге, — а у томе су јој десна рука дична наша џодпредсједница, госпођа Персида Косте Јовановића п неуморни наш тајник госи. Паја Поповић, трговац у мјесту.

У одбор су даље изабране ове чланице: Госпође: Мила Поповић, Милка Фуке, Даница Драгичевић, Савета Марић и гђца: Марија Марковићева, учитељица у мјесту. Поеледњој је уједно повјерена и благајна задруге. — Метога је дана још закључено, да потпредседница и благајкиња пођу по мјесту скупљати чланове, па су то исте

прихватиле, и одма се посла латиле; — алин постигнуле управо неочекивани усијех. У најотменијим салонима, — п у најекром-

нијим колибицама биле су примљене са једнаким одушевљењем, усрдношћу и предусретљивошћу. Ови су се радосно уписивали за чланове: добротворе, осниваче редовне чланице и прилагаче, —_ наравно — сви прама својим приликама, околностима, и иметку.

Први се уписаше за добротворе супрузи „Исидор и Христина, Добровић, даровавши задрузи три акције дионичарске пучке штедионо у Даровару, бр. 341.—849., у вриједности комад по 60: круна. — Онда за осниваче: Ин Персида и Коста Јовановић, свако са 20. Ка затим Паја и Мила Поповић, са 50 К., Јовип и

Милка Фуке, са 50 К., Тешо и Савета Марић,

са 50 К., и Јула Драгојловић, са 50 К. — Све су те своте не само обећане, — него у врло кратком времену и укупљене и укамаћене. За редовне чланице уписаше се све наше Срп-