Ženski svet

162.

ЖЕНСКИ СВЕТ. И Бр. 11.

у којој ће се спремити за тај важан и значајан позив и није бадава тражено у парламентима, па и на овом конгресу, да новинар треба да је образован и узорит човек. Увиђа свет, да је новинарска поста и значајна и тешка и да се и од њих траже у већој мери оне врлине, које красе сваког васпитаног и образованог човека, јер они стоје на висини друштвеног погледа и морају светлити умом, душом и срцем онима, који се купе око њих.

Такав је поглед ималом Српско Новинарско Удружење у Београду, кад је истакло мисао, да сазове све српске новинаре и књижевнике у своју средину на конгрес, п тражило је пута, како да се удеси рад, да буде достојан образованих и васпитаних људи, а новинарство да буде достојан представник народне јавне речи, његове жеље и воље, за будућа времена.

Конгрес је текао овако:

У суботу 12. октобра о. г. у вече у 9 сати био је код „Круне“ састанак домаћих и страних новинара и књижевника за међусобно упознавање. Ту се пескупило око 100 чланова мушког и женског пола, и после међусобног приказа и руковања поседало се за богату соФру јела и пића, те се у пријатном разговору провело до поноћи, а млађи и доцније.

Сутра дан, . недељу, 18. октобра 0тишло се око 9'/, пре подне, у св. саборну цркву на св. литургију. на којој је начелствовао сам митрополит Инокентије, а на јектенија одговарало је београдско певачко друштво, под управом свога врсног управитеља, Ст. Мокрањца, тако дивно, да је млоги слушалац и слушатељица изјавила, да још никад нису чули тако складно и прецизно појање.

После 'ев. литургије отшшло се у Велику Школу, где је у име Новинарског Удружења заслужни председник истог г, Стеван Ћурчић, отворио први српеки конгрес лепом пригодном беседом и позвао конгрес, да се конституише, приказавши конгресу пре тога изасланика политичне власти, који је поздрављен са: Живео !

Конгрес је замолио, председника Новин. Удружења, да предложи сам председника овом конгресу п овај предложи г. Владимтра Јовановића, пекадањег министра Фи-

нанције, четрдесетогодишњег књижевника и

новинара, а конгрес га поздрави општим ускликом : Живео! Кад је исти заузео место, захвалио се конгресу речма пуним смисла и по том умолио, да се бирају потпредседници и секретари.

Конгрес умоли истог, да сам предложи | те часнике, те се на предлог његов изаберу једногласно за потпредседнике: Др. Илија Вучетић из Новог Сада, „Антон Фабрис из Дубровника и Мустафа ефет. Окопљанић, пз Сарајева. — За секретаре: Паја Марковић- Адамов пз Карловаца, Др. Брантелав Отатојевић из Панчева, Шпиро Герум из Задра, Алекса Радовић пз Мостара, Живојин Прошић и Др. Божа Марковић из Београда.

У име потпредседника захвалио се Др. Илија Вучетић, кратком беседом, а остали се само поклоном захвалили конгресу на поверењу и заузели своја места.

За тим је председник изјавио, да је на реду избор пододбора, који ће од Новинарског Удружења донешена питања претрести и сутра ујутру своје мишљење поднети овом конгресу. За саветовање о том, дао је председник одмора 10 минута.

После 10 минута предложио је председник: у 1. одсек: Љубу Јовановића, Дратољуба Павловића, Божу Марковића, „Ђубу Стојановића, Павла Поповића, ф Мала Павловића ;

у П. одсек: Др. И. Вучетика, троту Јов. Јеремића, Александра Сандића, Ацу Борисављевића. Живојина Протића и Свету Јалсшића ;

у Ш. одсек: Николу Кашиковића, Штиру Геруна, Дра Вељу Вељковића, Антонија Фабрива, Љубу мвковића ч Дра Стамоја Статојевића ;

у ТУ. одсек: Џају Марковића- Адамова, Др. Па Митровића, Аркадија Варађанина, Милету Јакшића, Бранислава Нушића ч Бранка Петровића.

То после подне радили су одсеци и спремили своја шпшемена мњења, која су сутра дан, 14. октобра, и прексутра до подне 15. октобра, претресана у присуству многобројне и одабране мушке и женске публике и на њих су донешене ове резолуције (одлуке):