Ženski svet
Бре |
сти, но само да ме се барем у оваким случајевима сећају !
— Ах — каква увреда за мене! Па нема ми ни синовца — Ивана Ивановног! Шта сам њему екривилаг ИМеплатила сам му све дугове потпуно сам извршила аманет покојног му оца, — ја сам му била у место родитеља то и ти, врло добро знаш Марко !
— Знам, милостива, госпођо! У место роди, теља — бијасте му добра мајка! — Ето то је захвалност! О људи!
Око три сата после подне, као лане — тако исто и ове године поче кнегиња у несвестицу да пада. Уплашени Марко, скине шешир «е пантљикама доле. Дуго се погађао ес једним кочијашем и кад се погодио, заповеди да тера у стан Ивана Ивановног. Срећом, кућа, у којој је ста-
новао Иван Ивановни, пне беше далеко. Кад је Марко ушао унутра — нашао га је јошу кревету, — баш је онда дошао са једне забаве. Лице му беше црвено а чело му беше у самом зноју — глава му зуји — хтео би да заспи, зл није могао.
У прљаву и неуредно намештену собу одважно ступи стари слуга Марко унутра.
— Није лепо од вас Иване Ивановни вртећи главом — није лепо!
— Шта није лепог
— Џа што данас не дођосте вашој тетци — да честитате имен-данг
— До сто врага, гледај да се губиш! рече осорно Иван Ивановни!
— Зар то није увреда за кнегињу“ Шта 2
— Еј, Иване Ивановни, немате ви осећаја ! Зашто срдите милостиву говпођу !
— Ја нисам научио у посете ићи никоме то јој реци!
Ово је већ одавна изашло из моде. Не доспевам више на тако што. Ти и твоја кнегиња идите па правите посете и онако друго ништа, не знате, а мене оставите на миру!
— А сад гледај што пре да се губиш! Хоћу да спавам !
— Хоћете да спавате — а што кријете лице и очи од мене Сигурно вас је стид гледати ми у очиг
— Но мир сад — ти матори магарче !
— Али баћушко, — милостиви господине ! Дођите да честитате кнегињи имен-дан! Милостива госпођа плаче — и мучи се у кревету!
ЖЕНСКИ СВЕТ ' Н.
Будите добри — и имајте увиђавности спрам кнегиње и дођите, да бар у неколико покажете, дт вашу тетку поштујете !
— Нећу да идем! У осталом, шта ћу ја код таке једне жентурине !
— Милостиви господине ! гледати милостиву госпођу, кад јој све ове речи саошштим. Колико ће је коснути у срце туга — кад види, да сте јој ви незахвални коме она беше у место рођене мајке !
— Будите добри! — бришући сузе — рече стари слуга Марко.
— Хм! а хоће ли бити коњака 2 Иван Ивановни.
— Свега ће бити баћушко. Све је епремно!
— Тако! Н—н... но!
— А шта је од сто рубаља 2 Хоће ли битиг
— Ах! баћушко, то је сасвим немогуће, та и сами знате, да немамо више никаква капитала.
Грозно ће бити
упита
Нас су рођаци упропастили, док је било новаца — сви су се купиш — а сад....! Ваљда је то божија воља!
— Колико сам ја добио пре годину дана,
| кад сам на овај исти дан био код кнетиње у
посети 2 · — Две стотине рубаља — рече Марко!
— Па зар данас да нема ни једну стотинуг Потражи ти само орманове, има та матора још новаца.
— У осталом торњај се напоље, хоћу да спавам !
— Иване Ивановни, имајте толико милосрђа впрам једне заборављене женске душе и дођите. Та она је већ толико стара — да тело једва држи душу.
Иван Ивановни је неумољив! Тек око 6 часова по подне пошло је Марку за руком, да да еклопи са њиме погодбу. На брзу руку, дао се у црно одело и кренуо се са Марком, да учини кнегињи посету — и честита јој имен-дан.
— Тетка! —трече Жан — пре него што је пришао да је пољуби у руку — привуче једну столицу — седнеи из нова почне лањски разговор.
Маријо Кристиновно! Стиже писмо из Нице и то баш данае !
— Но и то вам је мушки!
— Шта — Врло занимљиво описује двобој, који је имао због једне певачице, Заборавио сам јој име!