Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 8.

оонЕТи.

— Драгољуб. —

Св'јетло небо неком даде, Да му круна главу кити, Војску силну, да га штити, И робова на хиљаде. Неком поља и ливаде, Богаством га да засити, Неком части, поносити

Да се нечим он имаде. Неком брда златна пружи, Да вјечито злату своме Он се клања, њему служи. Мени само срце моје,

Да се диви чару твоме

И вјечно ти пјесме поје.

Ја не марим, сунце сјајно Да ми младе груди грије, Око твоје милобајно,

Оно ће их да загрије.

Ја не желим, малотрајно Да ми цвјјеће мирис вије, (С твојих груди цвјеће бајно Слађим ће ме да опије. Рајског само пића жудим, Што га твоја усна пружа, Келим с твога лица ружа. И на твојим када грудим Слушам срца откуцаје,

Желим, ноћ да вјечно траје!.

Нашто мени очи моје 2

Зар да блједи мјесец прате, Иг да сјајне звјезде броје 2 Очи су ми вамо за те! Нашто рукег Зар да стоје, ЈГо робовма, савезате 2

Руке су ми, миље моје,

Да се рујне чаше лате !

А кад вино груди згрије, У срцу се жеље буде, Па од миља пјесме вије.

Јест, све има своје »за то«: Уста су нам, да се љубе, Моје миље, моје злато!

Сам ја мислим, задивише, Да ж ме већма црне власи, Или око што те краси, Или њедро, што мирише 2

Сам ја мислим, потражише Да т ми жеље и уздаси, Жеђу срце да угаси, Твоје усне понајвише 2

Сам ја мислим, небескога, Ђе се више чара стече

У љепоти лица твога 2

Али у том да не губим Златно врјеме, штоно тече,

Ја све грлим, ја све љубим!.,.

Ђе су твоји двори златни 2 Да ли тамо руже своје Њеним дахом виле гоје, Из ружица да л' процвати 2

Ал ја млађан не смјем знати,

Ђе се роди злато моје, Да л су звјезде сестре твоје, Могу ли те звјездом звати 2

- Или св'јетло небо даде Ј

Свог анђела, да ме штити И да рајске буди надег

Кад ноћ шарна свијет скрива, — Да си Анђо мора бити О анђелма само снивам!

а-—— 4» ——-