Ženski svet

Бр. 8.

застави свога удружења истакли, па ће тиме

задоста учинити и дужности хришћанској и Србин- |

ској. — Како на парастосу, тако и на водоосвећењу појала је наша певачка дружина.

Тај дан у вече пак приредила је Задруга |

у дворницама цркв. забаву са певањем, свирком, томболом и игранком; на овој забави из пријатељства су судело-

опћинског дома вечерњу .

вали: гђице: Даница Коњевић и Зорка Стојковић | и певачка дружина. Гђица Коњевић свирала је |

на гласовиру са њојзи својственом рутином и

вештином, а гђица Стојковићева певала је од:

срца к срцу, тако да можемо рећи е су ове две Српкињице својом дивном уметношћу зачиниле

и учиниле ову забаву правим уметничким вече- |

ром. То им се и признало оним Френетичним одобравањем од стране слушалаца. После кон-

церта настала је игра томболе, за коју су задру- | гарке поклониле врло много и вредносних ствари. |

После томболе заталасало се велико коло уз

ЖЕНСКИ СВЕТ. 59.

свирку тананих жица ситних тамбурица. Итрало се тако и веселило еве до саме зоре беле, и кад је већ бела зора указала своје бледо лице, омладина и остарина наша, сви подједнако као застиђени зар,заборавише да ваља поиграти па и за појас заденути, са свим задовољно разиђоше се са пријатном и лепом успоменом на прву и лепу свечарску славу наше Задруге Српкиња. Од ове забаве, као што чујемо, добиће задругина благајница до 150 круна.

„Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари !“ Па зато само будимо сложне, обгрљене сестринском љубављу, па се не страшимо ни чега; сложан рад биће нам успехом крунисан. Молимо се своме заштитнику, да да Бог, да капљице свечарске водице сперу са нас све оно, што би сметало нашем заједничком сестринском раду. У то име Бог нам помогао!

Млада Задругарка.

У СПОМЕНИНУ ДАНИЦЕ СТОЈИЋЕВЕ ИЗ ОбЕКА.

Давно беше сећаш ли се

Кад емо јоште деца били

Кад не знасмо, шта је живот 2 Јер га нисмо окусили.

Давно беше . . . кад нам срце Мирно куцало у груди

Кад не знасмо, да на свету Има толко злобних људи.

Ох слатка су то времена И прелепа онда била

Ах сада нам још остала Успомена на њих мила

Друкчије је сада доба

И други су сада људи

О свачем' се сад на свету Другачије боме суди.

Непоштење, срам и злоба Међу људ ма сада влада

А ко ј поштен, чист и невин Тај на овом свету страда.

Панчево, 1902.

' Ф

Ах ти знадеш то и сама Нашта онда речи моје 2 Ја ти желим срећни живот Будућности лепе твоје!

Нек ти живот дрво буде, Нек на њему нада цвати А поред ње радост, срећа У животу нек те прати

А када те туга снађе

Кад дочекаш тужне дане, Ти помисли: после ноћи Мора леп дан још да сване.

И на свету где год била Куда год те наде маме

И кад будеш већ и срећна, И тада се сети на ме!

Још ти једно желим само: То ко спомен увек гаји: У животу нек те прате Прави српски осећаји!

Милан Л. Поповић.