Ženski svet

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ 101.

ћаст. То беше једна од оних снажних природа, чију урођену животну снагу нису у стању да утуку ни луксуз ни крајња беда.

Кад угледа ово дете, грофица полако опусти главу на груди, уздрхта и упита полако и благо: „Шта хоћеш мали2“ „Хоћу да једем“, — одговори малишан искрено

„Драга госпођо, — започе једна суха и поцепана жена, која је до тог тренутка стајала мало подаље, — будите милостиви и подајте му ма штогод. Имам их код куће још троје и њима тако исто треба ма шта јести“. „Хоћу да једем“, — понови наивни дечак гледећи у грофицу.

Тронута изгледом ових несрећних створова, грофица даде жени један сребрн новац адетету један од оних белих хлепчића које она до малочас узалуд нуђаше своме сину.

— Нека вам Бог плати и благослови вас ! — рече сиротица, а дечко с највећим апетитом јеђаше хлеб.

— Мама, допусти да му дадем и овај, рече Ђулето показујући својом сухом руком на, други хлеб.

Грофица осети како јој нека чудна и тешка туга стеже грло. Она му не одговорн ништа, већ покретом главе изјави свој пристанак и одобрење.

И у томе часу се ручице два детета, једна бела као алибастар и слаба као крин, а друга црна, снажна и покривена жуљевима, сусретоше, једна дајући а друга примајући.

Затим се збуњени Ђулето врати мајци која га притисну на груди и обасу пољупцима

— Како много несрећних људи има на свету! — примети Марија са пуно наивне простоте, кад се сиротица удали са дететом.

— Јеет, Марија, — рече грофица, подижући своје прекрасне очи пуне суза, — али та које ви разумете нису још најнесретнији.

И у томе тренутку она осети да би била у стању да врло радо и с усхићењем даде ма коме своју грофовску круну, свој раскошни мраморни двор на Великом Каналу, сав бисер, све своје брилијанте, скупоцена крзна, своје свилено и кадивено одело, своје злаћене гондоле, — усту пила би једном речју све што имађаше, па би чак радо пристала да сва поцепана и гладна, запроси у других милостињу, кад би само могла да из уста свог болног јединчета чује оне речи, што их пре неколико тренутака изговори син-

чић оне проејакиње, — кад би само могла да чује: „Хоћу да једем !“ Београд, Превео Јеша.

ИснОВЕСТ.

Ја те љубим, јер те љубит' морам Ја те љубим, јер друкче не могу, Да те љубим небо ј' тако хтело,

Тајит не смем ни људма ни Богу.

Ја те љубим као цветак росу Ил ко мајка своје драго тиче, Ја те љубим као живот, сунце, Тебе љуби цело моје биће. Јелисавета:

55 ГЛАСНИК. =

68 6- пола пар реп о 7 с

Петар |. Краљевина Србија изабрала је 2. јуна о. г. једногласно за свога Краља етра Карађорђевића- Петровића, унука првог српског вожда Ђорђа Петровића, вазваног Карађорђе, који је 1804. покренуо устанак у Србији и, после пропасти српске на. Косову, први ослободио Србију од турског јарма, Нови Краљ је дошао у Србију 11. јуна, а 12. јуна положио заклетву и примио управу земље у своје руке. Нека му је срећно и дуговечно !

Нов босански херцеговачки митрополит. На место пок. СераФима Перовића, захумеко-херцеговачког митрополита, изабран је и посвећен ових дава др. Петар Зимонић, протосинђел и професор

рељевске богословије, а син пок. војводе и јунака Богдана Фимонића. Честитамо !

70 годишњица. Наш врли родољуб, Др. Ј/иваило Полит Десанчић навршио је 4. (17.) јуна о. г. своју 710. годину живота. Пријатељи и поштоватељи његови дознали су за тај дан и пог здравили га са свију страна српског и хрватског народа. Поздравио га је и сам витешки кнез Никола, Господар Црне Горе и Брда, хрватски достојанственик и родољуб, ђаковачки бискуп, Штросмајер пмногти други одлични Срби и Хрвати. И ми се придружујемо том колу поштовалаца његових, а поздрављамо га са: Живео још много година на славу и добро српског и хрватског народа !