Ženski svet

Бр. 8 У Новом Саду, !. марта 1904. Год. ХТХ. в Ф о Ф Ф • 5 Ф љ, а, СУ г . П = в Пн ММС МММ ИУ И М М 5 72 Ф | • ју у Ји] о! ја (61 МА Ф. Ф ђ „И ___Пр= > ја о _ 3 3 8 _ о<=+ 7 „ДР А Ћи“ % : р (У 2; о а | „ЧЕКА ““ 77 7 . ! МА 72 . • +» 8, ред Е ; (у МУ = ; 2) | – у == ! је везе ; - 7 – КА з а ; 7 = 8 зен Е : Ени ј Јул: 18: у | 5 ј се М МИЊА 2 | КИЊА ~. ; | /%

А | У ТРИ

. ЗА

=> И ЦЕ АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

• и Ш =

– | јен

“~ ~ ЈИ: и пи ико

“ ЈЕ У НА ИЗЛАЗИ: ЦЕНА: = • == МЕ | У С Е 54 = | + 6) И па ваког 1. дана у месецу. 3 круне; ва Србију 3'/, дин. »

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЖЕНСКО ВИТАЊЕ У НАС СРБА.

Саме прилике и околности, у којима се налазимо и у којима живимо, гоне нас, да п ми (Срби мало више размишљамо о нашим женекињама и њиховом позиву и задатку у друштву, народу и држави. Западни народи, који су од нас далеко одмакли у просвети и култури, имају читаве литературе, што се баве тим питањем. У последње доба воде се о том живи разговори у парламентима и истичу се најумнији државници и најбољи говорници, да расветљују то важно питање, јер се данас више но икад увиђа, да је женекиње једно од најпретежнијих Фактора у дому, а посредно тим удруштву и држави. Без њих не може мушка етрана ни постојати ни напредовати, о том је на чисто сваки образован човек.

Па и у нас Срба увидело се то ипочело се, особито у последњих 30 година, живље радити, да се и женска половина уздигне на висину данашњег културног значаја и дајејој се у друштву, а гдесу српеке државе, и у држави много угледније место но у пређашња времепа. За.

њих се дижу и оснивају с ове и се оне стране Саве и Дунава засебне више школе, дозвољен им је приступ и на Великој Школи, као и у другим просвећенијим земљама и видимо леп број наших Српкиња на позицијама виших просветних завода, а налазимо их иу редовима еписатеља, лечника, архитекта, сликара, музичара итд. Можда би ко од нас тражио и желио, да се и више угледа и више пажње по-

»

клања овој страни на тим вишим култур-'

ним ступњевима, али ми судимо, да је за наше прилике још сувише рано, да се одајемо тој струји, која би одводила у већој маси наше женскиње на чисто поље науке и вештине, ма да признајемо, да је наука и вештила општа својина свију људи и народа и да по томе имају на њих права и женекиње као и мушки; ми се ипак данас више клонимо практичној и привредној страни, јер држимо, да је за наше прилике у којима се данас налазимо ми Срби сви и евуда, ова практична етрана важнија и претежнија и да ову ваља за сад више истицати у женској половини, јер како Јоне

за