Ženski svet

164.

на школе и на изучавање заната, трговине и " тако даље. Господар Јакшић поклонио је још за живота српској цркви у свом родном месту у Требињу једну кућу у Задру; српској црквеној општини у Дервенти своје акције Српске Банке, Српске Кредитне Задруге у Броду и друге папире, а исто тако поклања и његова госпођа, српској црквеној ошштини у свом родном месту, у Броду, кућу, виноград и друго. Господар Васа није школе ни видео, већ је сам собом научио читати н писати па је, мучећи се у младости по Цариграду, Одеси, Азији ит. д, научио да буде ваљан, вредан, напредан и мудар А заволио је евоје мило Српство толико, да би се у његаи његову врлу госпођу Марију могли угледати многи Срби и Српкиње, како ваља радити и штедити и своје поштовати и љубити. Нека је слава, великом народном добротвору Васи Јакшићу!

Нека је хвала госпођи Марији, која је с пуно љубави и пијстета извршила последњу вољу свога, верног мужа, високо ценећи и поштујући његово родољубље и неизмерну љубавна спрам српској омладини, српској узданици, српској будућности !

Седми конгрес Српских Земљорадничких задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, "изрекао је једнодушно ово: Србине, не испуштај земље из шака, јер је свака груда, свака,

бразда, сваки педаљ српске земље, свака изгу-

бљена кућица, свако напуштено кућиште српеко што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежива народна пропаст, највеће српско народно издајство. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад ни било).

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.

ЧИТУЉА. + Сима Лукин-Лазић. Међу добре родољубе,

одушевљене борце за бољу срећу народну, мо-

жемо уврстити и пок. Симу Лукина-Лазића, уредника. „Врача Погађача“, који се напрасно побелео и за неколико часова и упокојио у гостима код свога брата Петра у Рајићу. Покојник се родио у Босан. Броду и рано је остао без родитеља, те се изучио сам својом муком. Кад је видео, како је то тешко учити без родитељске помоћи. напустио је школу и одао се глумачком позиву. Набрзо напусти и тај позив и почне као сарадник наших политичних листова: „Србобрана“ и „Заставе“ да зарађује свој насушни хлеб, док није себи прокрчио пута самосталним издавањем сатиричних листова: „Бича“ п „Врача Погађача.“ Написао је и неколико књига: „Срби у давнини“, „Историју“, „Шило за огњило“ и т. д. којима је тежио, да одушеви масу народну за српске идеале. Бавио се и песмом и последњим својим умотвором из овог, круга испратио је „Змаја“ на вечан пут, па оде и сам за њим. Нека му је лака земља !

+ Марија пл. Брановачки. Наша вредна забавиља Сенћанска, која је пре била у Чуругу забавиља, дика и понос своје мајке Катарине, браће и сестара упокојила се 24. маја (6. јуна) о, г. у својој раној младости, тек у 21. год. живота. Вечан јој успомен !

+ Младен Петковић. У Инђији (Срем) је преминуо 26. маја о, г. угледан трговац: Младен Петковић, који је сваку нашу корисну и просветну установу потпомагао радом и прилогом. Био је члан свију наших просветних и хуманих завода и председник одбора срп. земљорадничког одбора у Инђији и члан управног одбора централ-касе срп. привредних задруга. Лака му црна земља била! |

>> — =

ПРЕД БУРОМ.

Ветар дува страховито, Лишће шуми чудним шумом, Облаци се прни вију,

А прашина лети друмом.

Само један седи старац

На улици мирно стоји, Прашина му ништ' не смета, Ни буре се он не боји.

Већ падају крупне капи, Он скинуо шешир, проси: „Уделите добри људи“

Ал му речи ветар носи.

„Шта је старче, зар још стојишг Видиш да се бура спрема !“ Старац ћути, не миче се Он склоништа јадник нема.

Анм. П. Стој.

оф Фот