Ženski svet
БР (.
пршала крила голубија и пренем се. Погледам на сат, а у души ми свануше ријечи: „Умро је сада!“ Како код нас некада и по три дана нема поште, са зебњом сам ишла по писма своја, чим је стиглапошта И кад прве новине отворих, а оно црна писмена : „Умро је Змај!“ У псти дан, час и сат, када је моја душа оно осјећање имала. Па да се томе не чудимо2
Лично нијесам познавала Др. Јовановића; али му пјесме завољех од кад живим. Од данашњих пјесника, он ми је највише освојио душу. Још као кевица знала сам га читавог на изуст, а кашње као учитељица најрадије сам својим ученицама о њему говорила, њега читала или
ЖЕНСКИ СВЕТ. | 151.
декламовала. Па кад је оно недавно била у Загребу „Змајева слава“ и ја се живо за ту славу занимала и заузела, те ме неке наопаке душе чак службено пријавише, да сам „велика Српкиња“, (писац је била управитељ једне више женске школе у Босни и отишла је пре времена у мир Ур.) и ја дочеках немиле посљедице ни крива ни дужна, још ми се је душа више одушевљавала за дивнога нашег Змаја. Његова плема, којима ме је усрећио, бијаху ми права дра-
гопјеност. Поносим се њима пред сваким !
Па ето у часу, када му се је узвишени племенити дух раставио са свијетом, осјетила је моја душа то из далека! — Телепатија. —- Слава ти, бесмртни Змају, слава !
од Косова ДО ВРНОГА ЂОРЂА"
~ ЈНива слика.
1. Косовка девојка запаја рањена Орловића Павла, десно од њих Косовка вила. 2. Окован Србин и напоредо с њим охол Турчин, мало дубље од њих иза Србина вила слободе, а, између Србина и Турчина наслоњена на штит вила, Заштитница. 8, Изнад окована Србина Станоје Главаш, изнад Турчина Бирчанин Илија, а посредини Карађорђе и народ.
Косовска вила: Магла пала,
Од косовског љутог праха, Од турскога силног страха; Земљу крвца покапала. Нема више Обилића, Нити уза њ до два тића; Соколова два му крила, Побратима оба, мила: Топлице и Косанчића; Нити девет Југовића, Нит пред њима старог Југа, Нит Милошу верног друга Страшног Марка Краљевића, Нити трећег српског тића, Силног Реље Крилатице, Нит Страхиње, нит Љутице: Осташе нам само тице Кукавице Да кукају врх Лазара, Српског цара, И врх црне раке њине И врх Српске царевине. Куку нама На мукама! Ал кукњава не помаже, Само црне слике каже :
Српеког сина окована, Орловића Павла пала Под мукама силних рана, И Косовку, где је стала, Па јунака поји жедна, А премире сама бедна: Издахнуће и тај задњи, На Косову што је пао; А и онај пресвиснуће, Што га Турчин оковао За рањена нигде нема Већ мелема,
А за роба окована Задњих дана
Кам' Новака
Дебељака, 2
Не кукајте! Настано је
Јунак Главаш наш Станоје,
А ко цара
До дувара
Што је стеро
Јунак Марко из давнина —-
Задрхтаћеш, Турска веро,
Од Илије Бирчанина ;
Још за тебе има ђорде —.
Наоштри је Карађорђе !
Скидај, селе, те окове,
Пуштај српске соколове,
Да разгоне кукавице !
Дижи штит евој, Заштитнице, Пут покажи и десно и лево Нека бира Туре, куд му драго, Некуд мора... све му је занаго!
(Турчин одлази.) „Друмови ће пожелет Турака. Ал Турака нигде бити неће.“
Је.
<>
ж Приказано о забави новосадског певачког друштва „Невена“ %. (15.) маја 1904. Живу слику приредио је г. Јов Екслер, члан „Невена“, који је приредио на позорници и „Звони на јутрење“ ипружио ми грађу ва тај комад.