Ženski svet

Бр. 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

141.

ОРЕТАНВ ПАСТИР.

МЕЛОДРАМА. РЊЕРА: | 2. ПОЈАВА. Пастир, ПРЕЂАШЊИ И АНКА. Богати сељак, Слепи сиромашак, а Анка, његова кћи, Мара, његова кћи, (прислушкује)

Краљица вила, 1. вила, - Коло вила.

- НРИЗОЕ.

ГОРА, ЖБУЊЕ, ЛИВАДА И НА ЊОЈ ЈЕЗЕРО.

1. ПОЈАВА. Пастир силази из горе свирајући у Фрулу, Кад сиђе доле пева: Зелена гора А око стада Изнад извора, Цветна ливада; Језеро се сребрни сред ливаде дивне, Кад га гледнем — срце ми у грудима живне!

Ено и стазе, Кад коло воде Куд виле слазе, Крај ове воде; Ах, том истом стазицом лане моје шеће, Кад год чује Фрулицу, па ту бере цвеће.

Зелена. гора А око стада,

Изнад извора, Цветна ливада; Језеро се сребрни сред ливаде дивне,

Кад га гледнем — срце ми у грудима живне !

# +

Ах, како је дивно овде у овоме крају, у овоме рају божјем. Како одјекује кроз гору еретна песма моја и мили глас Фрулице моје, као да ми отцева гора зелена! Па зато ми се и пева и свира, прекипело ми срце у грудима. А што да не певам 2 Та ено и птице горске цвркућу умилну песмицу своју творцу раја овога, што је тако диван створио свет овај бели.

Истина сиромашак сам. Куд год се кренем, по туђој земљи газим; штогод погледам, ништа својим не називам. Али имам, хвала Богу, здраве руке, да загрлим ову красоту божју ; имам здраве очи, да је се нагледам, и срце здраво сред мирне савести, да је се у поштењу и побожности сит науживам. Па кад ми тако навре у прсима, при руци ми је слатка Фрулица, разбибрига и верна другарица живота мога, и она ми извија тад оно, што не умем исказати,

" (Седне на крај обронка и свира.)

Ах, чаробан ли је звук Фруле његове, примамљив ли је став и лик му онај заносни; само да. није сиромашак пуки, па нигда веће среће но крај њега на свету овоме!

Пастир : (скочи) Ко је то2 Какав је шапат тог Анка : Ја сам, Ђорђе; звук Фруле твоје домами ме амо, Ах, ти тако чаровито свирали !

Пастир : А како зађе у гору сама, девојког Знају ли твоји, да сврати амо на ливаду.

Анка:

Како би знали, боланг Да отац знаде да амо замакох, пред очи му се не бих више макла,... Ах, ти тако дивно евираш, овде је тако вилински лепо и заводљиво ; само да ниси туђ пастир и тако бедан сиромах !

(Кида прегачу прстима.) Пастир : (тужно)

Иди кући, Анка! Удај се ти за твога богатота Стевана у селу, који те је и прстеновао већ. Остави мене сиротињи мојој! Ти си се овде занела само за звуком ове писке из дрвета, а тамо си се загледала у момка и рухо му богато. Бежи од мене сиромашка.

Анка :

Ах, вудбино клета!... Шта учиних нееретница 2 Дознају ли моји, целога ћу века прокукати за лакоумни корак овај. Преклињем те као брата јединога, немој ме одати због слабости

ове моје, али морала сам доћи. (Погледа га тужно и застиди се, па нагле оде.)

3. ПОЈАВА. ПАСТИР САМ. Пастир : (наслони се на стену) Ти си богата, богата дакле, а ја бедник „туђ

пастир“, пуки сиромашак — и то је преграда руци и срцу твоме. Иди, јадна девојко! Спро-