Ženski svet

244.

ћаје екрити, „Жене умеју исто тако вешто | екрити пред нама своју душу, као своје дражи“ вели Август В. Шлегел. Кад је весела и раскалашна, можда јој душа плаче ; | на уснама јој осмејак, а у души бура. Па како мало људи опазе и разуму тај осмејак! Добро вели Жан Пол: „Не веруј осмејку жене, може лако бити, да је целу. ноћ проплакала“. |

Колико жена има, које у браку нису. сретне, па ипак то свет не види, не примети, само добар психолог може из појединог погледа, из поједине речи дознати, да се она усиљава како би свет мислио, да је сретна и задовољна, јер „жена не само да уме ценити самопрегорење, она је кадра и сама прегорети и жртву при-

нети“ — каже Тургењев.

„Човек није кадар оценити такову жену, која сама себе цени“ — каже Гете.

Но најлепша је у жени — мати. То

је једини осећај у коме и сретна и несретна жена налази своју срећу. Прва воли своје дете што је оно плод љубави њене, а ова друга за то, што у детету види ускрснуће своје закопане љубави Обе страсно љубе своје дете, и један пољубац на мала устанца садржи у себи цео један свет. „Материно ерце је најлепше и једино место, које син не може изгубити никад, и у целом свету има, сваки само једно тако срце“ вели Штифтер. Човек целог века, носи на челу пољубац материн, и добар познавалац људи лако може познати каква, је чија мати била, јер њене добре или рђаве особине урезане су му у срце још у детињству. „Што је у жени најбоље и најплеменитије то је мати, чак се и неваљала женска оплемени, кад постане мати“ вели један безимени Филозоф. „Ништа не утиче тако благотворно на младога човека, као друштво образованих духовитих жена“ — вели Лав Толстој. Као што се на први поглед види на човеку утицај матере, исто се тако опажа, да ли је човек долазио у додир са образованим и духовитим женама, јер: таково друштво оставља трагове на души ин понашању сваког човека.

После оволиких лепих странћ можда ће се и најокорелији женомрзац одважити да се ожени. Ако то хоће да учини, нека се

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 11.

држи Шексишрове изреке: „Бољи је мираз у жени, него са женом“ — иако Молијер држи „да је брак математска несрећа и тако важна ствар, да се целог века морамо предомишљати, да ли да се на њега одважимо“. Мећем руку на срце и молим унапред за опроштење, што и крај свог оптимизма морам признати, да нису све жене баш овако добре и лепе. А да је тако, ево сад неколико примера.

Почнимо са најблажијим, што им Дидеро уписује у грех: „Жена се креће међу екстремима како у јунаштву тако у слабости, од малога миша или паука пада у несвест, а незгоде живота подноси срчано.“ У ове крајности често падају женске, јер су променљиве, као што злослови о њима Лорд Бајрон: „Женско срце је један део неба, али се оно, као Фирмамент, мења сваки час“.

Можда их сувише строго суди Бужарт, кад вели да је „жеља и најморалније жене, да нам заврне мозак, па да нас онда остави да се копрцамо“.

А да су сујетне то не могу ни ја порећи.

„Жене обожавају наше највеће глупости, ако су сигурне, да смо их за њину љубав починили“.

„Прва бора на образу жене постаје од страха, да ће јој погодити године“, вели Берне. Овај господин канда није највећи пријатељ женских, јер даље вели: „Жене су тако меке, тако нежне и љубазне, да ми не иде у главу, зашто се међу собом мрзе“ Даље вели: „жене највише завиде једна другој на тоалетама и — на гресима“. „Жени до правог анђела и праве гуске често не фали друго, само крила“. „Жене траже од нас највеће и најмање у исти мах: траже да их љубимо, али да останемо при томе учтиви — то је један милијон у потурама“.

„“Ккене имају доста памети да говоре кад треба, ал немају доста, да ћуте кад треба“ вели Русо. Једна кинеска пословица, вели: „дух жена је жива, а срце восак“.

„Лепа женска душа тражи као пчела, само цвеће, а неваљала, као зоља, само плодове“ вели Кан Пол.

За несталност женску имаде доста поборника .