Ženski svet

Бр. 12;

„Побратимство“, тако се зове једно српско удружење у варошици Фочи у Босни, које постоји већ десет година, и које је се бави читањем књига и листова, хигијенским приликама евога народа и другим родољубивим одношајима. То друштво има данас 118 чланова и то: 1 п0чавног и 5 добротвора. Приход је био прошле године: 932:28 К а издавање 18326 К. Имаовина нак износи 1900 круна.

Дар за градњу Српског Девојачког Интерната. Ценећи високо рад и заслуге за Српство племените Српкиње покојне Јелене Ђ. Поповић, даровала је честита Српкиња госпођица Нина Николићева на Иланџе место венца на самртни јој одар 20 круна за градњу Српског Девојачког Интерната. Хвала госпођици Нини Николићевој, која се чак тамо из Баната сећа наси наших ерпеких установа овде. Угледали се на ту одличну Српкињу, дај Боже, свуда сви Срби и Српкиње, па да и наш Српски Девојачки Интернат чим пре себи своје гнездо евије.

„И. Србобран“

Освештење заставе. Српско црквено певачко друштво „Побратимство“ у Санском Мосту (Босна) освештало је своју друштвену заставу на св. Стевана Денанског 11. (24.) новембра 0. Т.

Нове српске земљорадничке задруге основане

су у манастирском и Камералном Св. Ђурђу Јесу ли Срби сталнији или Српкиње7 Да су мешовити бракови ужасна несрећа наша, то знамо еви, али ево шта статистика каже: — 1902. године венчало се у Хрватској и Славонији 146 православних Срба са римокатолихињама, а 41 православних Српкиња са римокатолицима. 2 православна Орбина узеше унијаткиње (и њихова деца крсте се на римокатоличку веру), а ни једна Српкиња није пошла за унијата, 5 од порода православних Срба узели су протестанткиње, а 1 Српкиња удала се за протестанта, Према томе одродиле нам се те једне године у мешовитом браку 158 мушке главе и 48 Српкиња наших, а деца њихова, макар се и у натој цркви крстила — не вреде, као што је познато, Србима ни у чем. Осим тога има много Срба, особито од неко доба, који су, кад се већ мешају и губе, у толико одлучнији, што преведу туђинку пре венчања у своју веру. О томе не збори статистика, али ми знамо еви, шта вреди ерпска кућа, где није домаћица права врућа, православна, у српском духу рођена и васпитана Српкиња. Многе наше Српкиње еве су боље и боље, може се рећи, али ми мушке

ЖЕНСКИ СВЕТ.

219.

главе заиста не ваљамо, ради нас, а нарочито са наших надриинтелигентних слојева, расклимава се, малаксава Српетво још увек, Ко нам је, дакле, најгори, најкривљи 2

„Привредник“.

ли

ЧИТУЉА.

[+ Јелена Ђ. Поповићка. | Недеља од 8!. октобра (18. новембра) о. г. ожалостила је цео Загреб и не само Загреб, него и остало Српство, јер је тога дана нестало међу живима, Јелене Ђ. Поповићке, ретке и примерне Српкиње. Навршила је била тек 51. годину живота, а 18. годину свога удовичког и самосталног трговачкој рада у Загребу, па је за тако кратко време стекла толико љубави и поштовања у своме кругу, својој општини, своме женском друштву, своме народу и грађанству, да је свако ерце, које је осетило њене топле близине, њене издашне и милостиве руке, уздахнуло тога дана на тај црни глас и од срца довикнуло: Бог да те прости, добра п илеменита душо !

Ни једпа општа установа у месту иу народу није поникла за последњих 18 година, а да није и она делом суделовала, предњачила и прилагала. Српека основна народна школа у Загребу има свога извора у њеном покрету, јер је она повела крајцарско коло у Загребу, које је било намењено подизању те школе. Добротворна Задруга Српкиња у Загребу имала је у њој не само покретача, него и најстарију раденицу за њено унапређење; она је од постанка те задруге била одборкиња и благајкиња, а дево јачки интернат у Загребу може се сматрати за њен рукосад. Јако се била заузела за склапање савеза овостраних Добротворних Задруга Српкиња и кад је промашена мисао, да се то изведе у Затребу, прионула је свом снагом,да се оствари та идеја на новосадском земљишту те је илично дошла да подунре ту мисао и упала је у очи целом женском збору новосадског састанка, својим благим и питомим погледом, својим лепим изгледом. За њу се може рећи да је: У лепом телу и душа лепа, јер кад оно пре две године наиђоше на Загреб они жалосни еептембарски дани, страдала је и њена трговачка радња; а неколико сиротана загребачких стајаху једног јутра пред дућаном и проклињаше људе, који се огрешили о душу ове племените госпође. Мимо ту гомилицу пролазаше и један католички свештеник, па ће рећи тим сиротанима: „Па