Ženski svet

278.

и у Америци отпочеле Српкиње да стварају

своје добротворне задруге за хумане и културне

цели свога народа с оне стране Атланског и Тихог океана иосновале су већ таксе две задруге Ми се радујемо тој појави и донећемо у идућем броју опширнији извештај о томе, а овом при_ ликом поздрављамо само покрет наших сестара у Америци. Живеле !

Четврта раденичка школа. За Кикинђанкама, Панчевкињама и Вршчанкама пошле су и Сомборкиње. У последњој својој скупштинској седници од 10. (23.) октобра о. г. решили су, да поред „Бачке Грпезе“ — у којој се ове школ. године, _ исхрањује 40 пигомица срп. учитељске школе отворе ове године за женску децу и своју раденичку школу, која ће бити четврта на реду међу нашим Добротворним Задругама Српкиња.

У прилог привреди и просвети. Друштво „Привредник“ у Загребу дало је штампати сриске народне марке за писма, које ће се лепити ва писма и карте поред државне прописане марке. Новац од тих српских марака даваће се друштву „Привреднику“ у Загребу, друштву · „Просвјети“ у Сарајеву и друштву „Српској Зори“ у Дубровнику на једнаке делове за њихове цели. Дужност је сваког Србина и Српкиње, да набавља ове марке, ида лепи на своја писма и карте, да тим помогне својим маленим прилогом ова три српска културна завода; а позван је сваки српски трговац, да их набавља и распродаје, те да сви заједно суделујемо за добро свога народа. Времена су тешка и 0о3биљна, ко се у овим данима не зна помоћи, прегазиће га струја.

Катарина Миловук, бивша управитељка Више Женске Школе у Београду, примила се да буде управитељка женске гимназије у Солуну (у Ма · ћедонији). То је осмелило и неке наставнице поменуте Више Женске Школе, те се пријавиле, да иду тамо за наставнице те школе. Од тог покрета се надају пријатељи вишем полету те школе.

Споменик Србима рим. католицима. Београдски грађани намеравају да подигну споменике трима заслужним Србима католицима : Дум Ивану Стојановићу, Антуну Фабрису и Дум Ивану Мусићу. Слава им!

Народна кујна. Београдски грађани смиловали св на ону сиротињу, која се исхрањује малом заслугом из творнице и других друштвених установа, те су створили удружење, које ће у

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12,

току ове зиме да подигне из добровољних прилога Народну Кујну, из које ће та сиротиња по јефтину цену, агде је велика нужда, и бесплатно примати сваки дан здраву и топлу храну.

Српско народно позориште. О Митрову-дне приспело је са свога пута из Баната у Нови Сад српско народно позориште, бавиће се овде три месеца дана.

Крштење талијанског принца обављено је на најсвечанији начин у недељу 21. новембра (4. дец.) о. г. и дато му је име дедино Умберто. Кума је била баба детета, удова краљица Маргарита, уз прикумке, црногорског кнеза Николе, цара, немачког Вилсељлма, кога је заступао џринц Алберт и краља енглеског Едварда, кога је заступао принц Артур. Ту су били присутни еви државни великодостојници, влада, предетавништво народно, кнегиња Милена, принцеза српска Јелена и црногорска ЛАсенија, принцеза Батемберговица и многи други,

Учитељско Удружење у Србији откупило је у новом београдском гробљу лепо место, где ће да подигне „Аркаду“ за свога добротвора, пок. Јована Гавриловића, и да му пренесе и ту емести земне остатке, који сад почивају у старом гробљу. То је врло леп знак благодарности учитељске према свом великом добротвору.

Ђачки дом у Прагу. Велики родољуб чески Хлавка који је подигао и ческу академију, подигао је сад о свом трошку у Прагу и величанствену зграду од четири спрата за просветне потребе свога народа и у њој 93 собе за ческе сиромашне ђаке, који се уче у Прагу на великим школама. Зграда је украшена свима удобностима. Женско друштво у Београду, у спомен стогодишње прославе ослобођења Србије, приредило је велику игранку, коју је посетио и сам краљ Петар са синовима, министрима и дипломацијом. Забава је била сјајна.

Царски лицеј у Скопљу. Довршила се зграда за овај лицеј у Скопљу, где ће бити емештено 815 ученика из округова: Приштине, Сенице, Призрена, Џећи и Плевља. Трошкове сносе сами ти окрузи.

Састанак Пољниња. Прошлог месеца искупило се око 2000 Пољкиња свију сталежа у Нознању (Пруској Пољској) и већале су о својим народним потребама. Састанак се развио у сјајну манифестапију народну.