Ženski svet

Бр. 12;

на своје миле и драге утицали, да изнађу другу лешшу и паметнију моду у којој би сваки обожавалац лепе природе: глатке косе, слободног и отвореног чела, као у узвишеном бићу могао уживати. — Ах! нека не кажу мушки, да се не да противу моде војевати... Ја као женско много боље познајем слабости мога пола, па баш за то не могу ни допустити да не би оне попустиле лепим молбама, па још ако би оне долазиле од љубљеног мужа, вереника или младожење. Мушки који је рођен да заповеда, кад моли, обезоружава женску и најратоборније природе. Колико би женских овим начином било спашено од прераног ћелављења 2! Али нити се муж, нити вереник, па ни младожења служе овим својим поузданим оружјем. Из тога излази дакле, да се њима допада черупава глава. Због овога видимо данас, да је екоро у сваке женске забарушена коса, почевши од швигарице, која је тек у развоју, на горе све до мајчице!...

Хајдемо даље, на струк. Какав варварски проналазак подржава укус садањој мушкој етрани — част и поштовање изузетку — на тако званом мидеру, који окива најважнији део женскога тела, стабло Ја не могу себи да представим да би икоја женска себе ради, сама себе мучила и кињила ако се мушкима, тим најјачим женским магнетима не би то допадало — Јер ко може порећи, да оне гвоздене или тврде рибије кости збијене у танке платнене трачице не жуље струк и не муче онај нежни створ 2

Та справа утисне ребра у нежно унутарње органе тела, у плуће, џигерицу ; пригњечи стомак, смета варењу и кружењу крви, те отуда долази малокрвноест, бледоћа и учестане несвестице. Јако стезање мидера угне џигерицу, и дубоком браздом подели је на две поле, те јој подобар део пропадне, а под сталним притиском сеи осуши. Овака џигерица не може редовно делати. Усљед притиснутог стомака, женска не може потребну количину хране примати, а после неуредног сваривања већ у својим тридесетим годинана ма и противу њене воље почињу је ружити оне, истина још мало шкодљиве, али свакојако неугодне па и мрске посљедице као: бледа боја, неопредељен облик црта, местичава лица (Геђегеск) и т. д. Да се то опет дотера потроши се неколико тетлица „Рећтапп“-ове помаде и неколико кутија „Вејзршуег“-а, али се зато опет неугодне црте и немио украс лица јогунасто држи све до гроба. Велики притисци стомака нису дали да се груди · онако развијају, како је то од природе одређено.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

269.

Женско видећи како је тело њено слабо развијено тежи за тим да те недостатке ватом накнади. Са ових окова долази и онај непријатан задах из уста. Ал да овога није, како би живели они, који праве водице за испирање уста и разне којекакве мирисег! А шта би тек имали да кажу они важни органи, који онако душмански притиснути у телесном кошу и секучени на најмању меру, а то су у женскога света баш најважнији органи, а дане спомињемо бубреге који врло важан задатак имају да врше, а овамо их мидер вечито гњечи 2 Дабоме, али шта би без тога било од многих морских па и других-женских лековитих (%) купатила! По свему овом слободно можемо рећи да је женским невољама понајвише узрок : мидер и мушка слабост да то отклони. Но да видиме, да ли тако стезање тела одговара бар појму естетичке лепоте На статуји Аеродите, те богиње лепоте, коју стари Јеливи извајаше и чији облик хиљадама година пре па и данас служаше за образац естетичке лепоте ваља да се струк према боку полако угиње не на пречац и неправилно, као што то гвоздене пруге и рибије кости чине, те стварају ко бојаги танак струк, а оно је у истини зољин пас, те тако поред оног великог зла, што утиче мидер на здравље не помаже он ни оној природној лепоти ништа, јер чим стезање престане, то онај угњечен део тела искаче на поље као оно гумиластичка лопта и заузима опет свој природан облик. О тога пигам ја сад, зашто ипак воле мушки гвозденим шипкама упресован струка Сачувај боже да би емела госцодска женска изићи на улицу без мидера, а има и таких недотупавница, које с мидером и спавају. — А на балу већи не приличи без мидера играти, да не би како год „екверна“ рука мушка „као код паора“ додирнула меки женски струк! Чула сам баш од једне старице, која већ одавно почива у гробу, да мушки, који у оном добу живеше, док се још ништа није знало за мидер, да су гледали у природан струк женски, као неки божији дар пасу га са највећим поштовањем обухватали. Та и из онога старога доба знадоше женске за мекоту свога струка, па су тим боље учвршћавале своје врлине, него — част и поштовање изузетку — садање мидером опанцирене женске, које се валда у непробојност његову уздају. Ових дана рече ми једна млада женска: Не бих могла ни једнога дана без мидера бити; ујутру како га прикопчам па све до десет сахати у вече га не скидам,; иначе би ме леђа болела. Јест, али и ову. жа-