Ženski svet

Бр. 3.

У Новом Саду, 1. марта 1905.

ХХ.

тЕНску (ВЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

У

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на Увен Х

штво Нови Сад (Џјузаск).

Мој]

ЈИ Наше добротворне задруге Српкиња раде већ — како где — где 25 па

и 30 година на помагању српске сиротиње а највише на унапређивању српског подмлатка, српске деце. Има десетак година како се кренуше 'и Срби, осокољени лепим и успешним радом наших задругарица, па намештају као што је познато, ваљане Србе ђаке од 12—15 година у шегрте, макар и сиромашни били, само ако су здрави и ваљани.

И тај шегртски посао успео је. Друштво »Привредник« удомило је ово последњих година већ до сад неколико хиљада ваљаних младића, од којих су старији — преко 900 њих — већ и на своје ноге стали. Почело се, кренуло се дакле, — хвала Богу — добро, лепо и успешно. На две стране и на разне начине ради се исто, одолева се истој великој народној потреби, добре Српкиње и Срби заузимају се за Српчад.

Разуме се онда, да се рад Добротворних Задруга Српкиња и Привредника подудара и допуњава. На све стране видимо, да се многе Српкиње не заузимају само за своје задруге, већ у многим местима предњаче, као што је познато — испред људи, заузимајући се за ваљане Привреднико-

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3: динара.. За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Наше задруге Српкиња и шегрти.

ве шегрте, као праве, добре српске мајке за своје рођене, добре синове. Сваке године видимо, а и ове године видесмо на пр. по многим местима, како наше Добротворне Задруге и задругарице о Божићу окупљају — у споразуму са месним Привредним Одборима, повереницима и другим добрим Српкињама »Привредникову омладину«, па им приређују заједнички Божић, старају се матерински, да омладина утврђује свуда славу своју српску, да не забораве на причест, обичаје, ред, дужност и тТ. Д.

Друштво »Привредник« намешта као што је познато — и ваљане Српкиње и води о њима бригу, као и о својим младићима. Добротворне Задруге Српкиња учествују и при тим пословима. И тих послова има сваки дан све више. Слушајући како се ваљани млади Срби у свему лепо и брзо унапређују, схваћају и наше Српкиње, из дана у дан све боље, да без сређена, озбиљна, стална и истрајна рада среће ни добра бити не може. А и наше до јуче још сасвим безазлене Српкиње, воле данас — што но се вели свог гаврана, него туђег сокола, воле своје него туђе, па данас траже и узимају своју Српкињу у свој српски