Ženski svet

50. ЖЕНСКИ СВЕТ

дом и у своју српску породицу, а пре тако рећи до јучер, узимале су многе Српкиње госпође у кућу Швабице и друге неверне туђинке, па су их на својим грудима неговале и подизале. Истина, то је. чињено често и нехотице, но ипак хвала Богу, да је погрешка увиђена, и да се сад све више за своје брину.

То је важан посао, који су многе врле Српкиње и њихове задруге добро схватиле и кога су се озбиљно примиле, а друштво »Привредник« је у вези са нашим женским задругама. »Привредникови« старији, дорасли питомци, жене се већ сад са питомицама

Брз:

које су под надзором и паском наших Добротворних Задруга Српкиња, које су свој задатак схватиле, које га врше, које држе и подижу међу собом српске девојчице, па их могу »Привредниковим« ваљаним питомцима препоручити. Код препорода свију народа учествовале су жене. Оне су често главну и одсудну улогу у њима играле, па ето, и наше Српкиње ударише на свима линијама, сасвим одрешито и одлучно куд треба и како треба, а ми се и са те стране многом српском добру и напретку надамо.

Један хоће среће, други = сјаја;

Један воли звање; други иште пара;

Један ствара слике небескога раја;

Други опет јадник по прашини шара;

Један целог века нешто крупно мисли,

Други се у ладу безбрижно одмара, Нови Сад. |

о РРиЈеЈБ 6.

Један песме пева; другог јади стисли; Један куће диже, а други обара! Један хоће силом да велики буде, Други опет тражи у свачему ћара; А ја волим добре и поштене људе,

· Волим меса, шунке покрај вина стара. -Ј. Р—к.

~ бре:

+ Михаилу Ат. Михаиловићу сврш. техничару.

Умукли су звуци, виолина ћути,

Умилно трептање, престало је струна

А остаци њени зраком обасути

Издали су срце, што скривало туна.

Сад љубимац њезин, блед на одру лежи, Под покровом ружа, образи му бледе, Док киша зракова љуби руже чедне, Уметника бледог неће ни да гледе...

Виолина пукла, баш ко срце што је У љубимца њеног. Па сад тужно зјапи Као понор греха. А он јадан шта јер

Ледна стена чија љубав беше врела, Сад образи бледи, без крви и капи, „Јер ружица њина смрћу је увела.

Алексина. Миливој М. Гавриловић.

Где ете...

Где сте лепи дани, Девојачки дани Ах нема вас више. Моја болна душа, Напаћено срце Само за вас дише, Ал' вас нема више.

Минуло је лето,

Стигла јесен хладна —

Земља пуста плаче,

Суро небо плаче,

К'о да са мном жали

И природа цела —

Кад је тако свела.

Ко да са мном жали

И природа цела. Р Светлана Пијетрова.

Цириг.