Ženski svet

136. ЖЕНСКИ СВЕТ

баш најбоље. Чујем да је Никола изгубио на храни доста замашну суму новаца.

— А ко ти је богати девере то опет казао, "да је изгубио 2

— Шта треба ко да ми каже, кад видим и сам, да се заплео да не може горе бити. Ко га само наведе да се упушта у трговини са храном, кад не разуме. — Боље да се он држао свога заната.

— Е, ко би му смео што рећи, ти знаш њега, што науми то мора да буде.

—- Не знам, није пређе био такав; увек се са мном договарао, кад је хтео што да предузме. А сад се, ето, одао и пијанетву, што код њега није био обичај. Живели емо од детињетва заједно, и ја ти се могу заклети, да га нисам видео никада пијаног. А сад, ето, по три ноћи не трезни се, спава по механеким клупама, да ме је чисто стид, кад на то помислим.

— Па ваљда не мислиш, рече љутито Јованка, да се пропио од кад је мене узео 7

— Боме, моја драга снајка, тако изгледа. Али би та ти могла од те страсти излечити. (и те воли, па теби за љубав учиниће еве.

— (Од куд би га могла ја излечити Ако му је, као што изгледа, то страст, нико га не излечи. Уверена сам, да му је милија пуна чашица, него његова женица! У осталом, чудим се, девере, што се ти толико бринеш о нама7 Боље гледај ти вашу кућу, можда би имао што да лечиш п у својој кући,

Мита се трже, погледа је оштро, па одговори:

— А шта би ја имао да лечим у својој кући Код мене хвала Богу иде све онако, као што треба, и као што мора да иде!

—- Хе мој девере, али ако вам ја једнога дана докажем, да ни у вашој кући не иде онако као што мора и треба да иде; Шта ћеш онда да кажеш 2

— Чуј ме Јованка, ја не трпим такова завијања, или реци отворено шта знаш, или ћу те сматрати као клеветницу.

— Можеш ме ематрати како хоћеш, али ти ипак за сада нећу казати, док не похватам све конце, а то ће, надам се, врло скоро бити. А дотле, драги девере, остај ми с Богом! За тим му окрете леђа и оде у другу собу.

Шта је остало и Мити, него и сам да оде. Он није давао велику. важност њеном еплеткарењу, јер је знао, да из ње говори сама пакост. Ипак су га њене речи немило дирнуле.

Бр. 6.

Марија је од неког времена сваки дан по подне одлазила своме оцу који је лако оболео. Па кад је једно по подне Мита седео сам у соби и прегледао своју рачунеку књигу, наједанпут неко куцне на вратима, он се и нехотице трже, али се брзо прибра и викну: «Слободно !»

У собу уђе Јованка, лице јој се чисто сијало од радости, као у неког, који долази да каже своме пријатељу какву пријатну вест.

Мита кад је виде, прође му нешто хладно кроз срце, као да ће из тих лепих уста чути нешто ужасно, што ће му разорити целу његову срећу. Она се љубазно насмеши, а он је понуди да седне, па је запита:

— Каква те срећа доведе нама 2

—- Дошла сам да вас видим, насмеши се паковно. Треба да знаш девере, да ја увек враћам љубав за љубав, или ако хоћеш пријатељство за пријатељство! —— Мита је мирно погледа, ма да је сав дрхтао од љутине и ма да је добро знао, да ће све оно, што му буде казала, бити све саме лажи, ипак је нешто стрепио од онога, што ће чути од ње.

Кад виде Јованка да се он много не жури да чује какву му новост доноси, она се мало осврте као да неког тражи, па наједанпут запита:

— А тде је Марија 7

— Отишла је оцу, нешто је слаб.

— Оцу је отишла“ — А знаш ли ти девере зацело да је она тамо отишла“

Мита је погледа изненађено, устаде са столице и пође јој сасвим близу, погледа јој оштро у очи па рече:

—- Знам за цело! Моја жена које не би и ја знао.

— Лакше, лакше, девере, можда се и вараш; видиш, ја бих рекла баш противно. Само буди миран, и саелушај ме. Е

=— Говори већ једном! — Продера се Мита скоро сурово. А она се задовољно насмеши, па поче овако:

—- Шре неки дан била сам на пијаци, па се тамо састанем са Маријом, те се тако упутнемо заједно и кући и кад дођосмо до мога стана, за нама је ишао узастопце неки човек, који је изгледао као слуга. И кад наб стиже, он рече Ма-

нема – тајана

рији, да има за њу неку поруку. Она се мало одвоји од мене, а он јој нешто рече, и предаде јој неку цедуљу. Кад Марија прочита цедуљицу

побледи и брзо је пскида на ситне комадиће, па рече: «добро, добро, реците му да ћу доћи.» —

и РУЕ