Ženski svet

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ 135. < 165) „ко су брк. О_ И = ЛИСТАК, = 502) о куге о > Сребрн ланац. ме (Свршетак). Мита и Марија наставшше опет евој мирни Могао би се бавити п другим пословима. Зашто

живот. Обоје приопуше још више раду. Марија је била права сапутница свога мужа, с којим је делила на поле све домаће терете. Њен живот није био лак. На њу је опет пао сав домаћи посао. Али је завладао и опет опај стари ред у кући. Па јој је било све лако сносити.

Никола је из почетка долазио сваки дан у радњу. А сваке недеље правили су обрачун, и тако су увек обојица знали, колико који има користи, и колико семе трошити. е

Наједанпут од неког времепа Мита опази, да Никола долази ређе у радионицу, и увек у на-

питом стању. А кадкад и сасвим пијан, што му пређе пије био обичај. И кад га Мита једном опомену, он му одговори сасвим оесорно, да неће

више с њиме да ради, п да хоће да се разортачи. Ма да му је Мита говорио и саветовао, да то не чини, он ипак остаде при том, да хоће сам на своју руку да ради. Најпосле Мита је морао попустити, они се једног дана разортачише.

Прво што је Никола учинио, одмампо је од Мите првог калфу Стевана. Мита је знао да је то све учинила лукава Јованка. Није се љутио на Николу, само та је жалио, јер је знао да ће та та жена упропастити.

Мита и ако је изгубио најбољег момка ипак није био ни мало у неприлици. Он га је сам потпуно заменио, и радио је са својим осталим

момцима у поред. || ако је могао имати у своме побратиму јаког такмаца, његова је радња све више напредовала. Јер су обоје били паметпи и штедљиви и бринули се за своју породицу и за своју старост, да је што боље осигурају.

Тако Јованка није радила; она је свога лакомисленог мужа наводила све на веће зло. Пије Опло довољно, што га је навела да се одели од свота побратима, да му одузме најбољег раденика„ него га је још дражила против њега, говорећи му са лукавим осмејком:

= Хвала Богу што си се већ једном - опростио твога подмуклог побратима, који ти је господарио као каквом раденику. Или боље рећи, био ти је прави тутор. Сад кад имаш тако ваљаног момка, не мораш пи бити у радионици.

не би трговао са храном“ Колико се њих обогатило таком трговином. Па зашто не би и ти покушао ерећу.

Никола се лако дао наговорити, јер баш осособито није марпо за занат.

Јованка је подпуно владала својим мужем, Управљала је са Стеваном радњу, како су хтели. Она је трошила немилице. Одевала се не скромно као жена једног занатлије, већ као каква одлична госпођа, није марила што су је друге жене оговарале. Она је само себи угађала.

Никола, и ако је почео увиђати, да она није онако екромна, као што му се чинила, ипак јој не смеде ништа приметити, јер се бојао, да је пе наљути, п онда не би е њиме говорила по неколико дана. А то није могао поднети, јер ју је још увек волео до лудила. (Са Стеваном такође није био задовољан, начинио се већи газда од њега, а и рачуне му је давао нетачне. Па-п трговина са храном ишла му је рђаво, одмах првим покушајем изгубио је приличну суму новаца. Све је то на њега толико утицало, да се сасвим одао пијанству. Алп се Јованка није због тога много кидала. Кад јој је муж по неколико ноћи из0стајао, онда је она била сасвим слободна, "и радила што је хтела.

Кад је Мита о свему томе дочуо, није могао даље ћутати, душа га је Оолела за својим несретним побратимом. А што та је највише болело, што га иикада не могаше наћи у сасвим трезном стању. Те кад му је и говорио, био је тако расејан, да га је једва и слушао. Мита је добро видео да он није сретан и да пати, да све чини из очајања. А највећа је била песрећа, што је још једнако залуђен у своју жену, која га п не воли, па можда је то и сам осећао.

. Најпосле Мита се реши, да самој Јованци п3каже све што му је на срцу, па ма шта било. Тако једног дапа оде њој. Удешавао је колико је год могао, да је својим говором не вређа. Па поче овако:

— Драга снајка, дошао сам да видим шта радите, чини ми се, да код вав послови не иду