Ženski svet
138.
хтеде мене оптужити, па се клопку. Она је мислила, као сама што је!
Мита чисто ван себе полете Јованци па запита:
= Од кога си добила овај сат и ланац2
Јованка, која је за цело време стајала – као скамењена, наједанпут се прибра, исправи се и погледа их бесно, па рече пркосно:
— Тај сат и ланац био је мога оца. Од њега ми остаде у наследство!
= Ха несретнице, дакле, ти си кћи убице Николиног оца! Достојна си кћи свога оца!
Јованка побледи, те ужасне речи поразише је сасвим, она посрну, кад на њу полети Мита са уздигнутом песницом, као да би је хтео смрвити, али Марија га брзо задржа, и он дође к себи. Међу тим Јованка дође до врата и као муња побеже из собе.
Марија загрли мужа, па рече кроз плач:
— Драги Мићо, умири се и чуј ме, моме су брату дани избројани. Он жели да види оца ида измоли од њега опроштај, како би се лакше раставио се душом. Не смемо ни часа оклевати. Хајдмо брзо оцу, да га молимо да оде с нама у болницу
—- Да, добра жено моја, хајд'мо. А пре свега да ми опростиш, што сам п за часак могао посумњати на тебе.
Место одговора, она га загрли и пођоше оцу.
сама ухватила У да су све жене такове
:
Родптељско ерце није могло одолети, разнежи се, сузе га облише кад му рекоше да му је син на последњем часу. Пошао је се њима у болницу да види још једном свог несретног сина, који је
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр. 6.
само чекао, да му отац дође, да му опрости, да
га благослови, па да се растане с овим мученичким животом. Призор је био и сувише дирљив, син на са-
мртној постељи, а и очајно повика: — Сине мој! Зар у тренутку, кад ми те Бог покајаног поклања, морам те одма и изгубити! Самртник прикупи своју последњу снагу, исправи се у пола, загрли оца, а сузе га облише,
отац стар, посрћући приђе му
па малаксалим гласом повика: — (че мој! — Опрости ми! — Ја умирем! — Шраштам ти сине мој. — Али стани, не
остављај ме још! Син га још једном захвалпо погледа пусти душу.
и 1ис-
Мита је одмах после смрти свота шурака отишао Николи, испричао му целу зликовачку историју његове жене. || даде му као доказ сребрн ланац, који је јавно сведочио, да је Јованкин отап био убица његовом оцу. Па му рече:
—- Ти пе емеш више живети са таком ном. Мораш се развести њоме!
Он та погледа некако блесасто па одговори:
— Она се и сама развела са мном! Одбегла
же-
је од мене, пошто је покрала и опо мало што сам имао. Сад сам пуки просијак! — Ниси ти просијак) — викну срдачним
гласом Мита. Имаш ти брата, који ће ти се сад моћи одужити за све, што си за њега учинио. Твоје је уточиште код мене, твога искреног брата и пријатеља!
Написала Милка Гргурова.
Рад добротворних Нови Сад.
Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња имала је своју одборску седницу 7. (20. маја о. г. под председништвом г-ђе Јулке Радовановићке, на којој се прочитали брзојавни и писмени поздрави, који ву стигли овамо са разних страна приликом 25 годишње прославе задружне. Отигло је свега 47 поздрава и ти ће се изнети угледа. ради у овом друштвеном листу. — Прочитан је извештај и рачуни о примању и издавању приликом концерта, који је приређен у почаст 25 годшшње прославе и испоставило се, да је пало том приликом добровољна прилога: 007 круна,
задруга Српкиња.
а од улазница: 1016 круна. Трошак износи: 1310'40 крупа, те је по томе чист приход: 21260 круна. Цео овај јаван рачун износи се на другом месту овде. — Благајкиња г-ђа Анка А. Пајевића пријавила је, да се уписале за пове редовне чланице: г-ђе: Вида П. Јовановићка, Ангелина Манојловићка, Софија В. Јовановићка и Јелена Д. Миросављевићка; а за чланице потпомагачице: г-ђице: Софија Обренова, Смиља Слеп-
чевићева. Марија Сремчевићева (Радгаборова) и Мила Марковићева. — Извеетиће се Савез угареких женских задруга. да ова Добротворна За-
друга Српкиња није приступила том савезу. —